Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, našao se u centru pažnje nakon što je odlučio da vrati 25 usvojenih zakona parlamentu na ponovno razmatranje. Ova odluka izazvala je oštre kritike, posebno od strane ministarke evropskih poslova Maide Gorčević, koja je istakla da je Milatović na taj način postao glavni kočničar evropskog puta Crne Gore. Prema njenim rečima, zakoni su bili u proceduri mesecima, prošli su sve potrebne skupštinske odbore i dobili mišljenje Evropske komisije.
Gorčević je naglasila da ovakvo ponašanje ne doprinosi napretku u evropskoj integraciji, već samo odlaže proces usvajanja bitnih zakona. Ona je upozorila da je u mandatu aktuelne vlade ključno zatvoriti 30 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a da je trenutno na stolu još 20 poglavlja koja zahtevaju intenzivan rad. Njena izjava ukazuje na to da pojedini politički akteri svesno deluju protiv interesa države i njenog evropskog puta.
Milatović se brani rekavši da je njegova odluka proizašla iz želje da poslanici imaju priliku da detaljno razmotre zakone koje bi trebalo da usvoje. On smatra da evropske reforme ne smeju biti samo formalnost, već da moraju uključivati ozbiljnu diskusiju i analizu. S druge strane, Ministarstvo finansija je upozorilo da bi vraćanje zakona moglo ugroziti institucionalnu efikasnost i usporiti napredak prema evropskoj agendi.
S obzirom na to da se radi o zakonima koji se odnose na ljudska prava i slobode građana, više nevladinih organizacija izrazilo je zabrinutost zbog načina na koji vlast pokušava da ih usvoji bez javne rasprave. Ove organizacije su istakle da predložene izmene zakona nemaju potrebnu podršku i usaglašenost sa evropskim standardima, što je ključno za proces pridruživanja EU.
Sličan stav deli i potpredsednik Vlade, Nik Đeljošaj, koji smatra da Milatovićeva odluka predstavlja ozbiljnu institucionalnu opstrukciju evropskih integracija. On je naglasio da su predloženi zakoni o Agenciji za nacionalnu bezbednost i unutrašnjim poslovima veoma spornog karaktera i da o njima još nije stiglo mišljenje Evropske komisije. Đeljošaj je pozvao na hitno povlačenje ovih predloga sa dnevnog reda dok se ne obezbedi usaglašenost sa međunarodnim standardima.
Nevladine organizacije su se takođe oglasile, tražeći da se ovi zakoni hitno skinu sa dnevnog reda dok ne dobiju konačno mišljenje Evropske komisije. One su naglasile važnost usaglašavanja sa evropskim i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratskog nadzora bezbednosnog sektora.
Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog političkog spektra, gde se jedni bore za ubrzanje evropskog puta, dok drugi pokušavaju da provedu zakone koji su u suprotnosti sa tim ciljem. Ova nesigurnost može imati dugoročne posledice po stabilnost i budućnost Crne Gore, posebno u svetlu njenog nastojanja da postane članica Evropske unije.
U ovom trenutku, ključno je kako će se politički akteri u Crnoj Gori postaviti prema evropskim integracijama i da li će biti spremni na kompromise koji su neophodni za napredak. Taktike koje uključuju vraćanje zakona na ponovno razmatranje bez jasnog razloga mogu dovesti do daljih sukoba i usporavanja procesa koji je od suštinske važnosti za budućnost države.
U svetlu svega navedenog, jasno je da je evropski put Crne Gore u ozbiljnoj opasnosti, a lideri zemlje moraju preuzeti odgovornost za donošenje odluka koje će omogućiti napredak, a ne stagnaciju. U tom kontekstu, transparentnost, dijalog i saradnja između svih političkih aktera biće od ključne važnosti za ostvarenje ciljeva evropske integracije.
