Miodrag Bojić je danas u Višem sudu u Beogradu negirao optužbu za ubistvo svog bivšeg zeta Dragana Ninića, kojeg je navodno ubio nožem nakon svađe u njihovoj kući u Batajnici, 20. januara ove godine, posle proslave Svetog Jovana. Bojić je istakao da nije kriv i da nikada nije imao problema sa bilo kim.
Tokom suđenja, Bojić je izneo svoju verziju događaja. Prema njegovim rečima, proslava se završila i on je zamolio Ninića da ide kući, jer su oboje bili umorni. Ninić je, međutim, počeo da ga provocira i vređa, govoreći mu da će ga ubiti. Bojić je objasnio da je Ninić bio neodgovoran otac koji nije plaćao alimentaciju za svoju decu i da mu je pomogao tako što je im obezbedio smeštaj.
Nakon što je došlo do fizičkog sukoba, Bojić je rekao da ga je Ninić uhvatio za prsa i bacio na stolicu, povredivši mu leđa i levu ruku. U tom trenutku, Bojić je bio uplašen i nije znao šta da radi. Kada je izašao iz sobe, Ninić je ponovo ušao, a Bojić se, u trenutku panike, uzeo nož sa stola i ubo ga. Ninić je pao ispred kuće, dok je Bojić stajao na vratima. Komšija je intervenisao i oduzeo mu nož, a ubrzo je stigla policija i uhapsila Bojića.
Bojić je naglasio da nikada nije imao sukoba sa Ninićem pre tog incidenta. Po njegovim rečima, Ninić je bio pasivan i nije se brinuo o svojoj deci, dok je njegova žena bila ta koja ih je odgajala. Bojić je dodao da nije mogao da plaća kiriju za Ninićeve nekadašnje stanove i da su njegova ćerka i deca došli da žive kod njega zbog teške situacije.
Branilac Bojića, Miroljub Petrović, zatražio je da se u spis predmeta pribavi izveštaj o Bojićevim povredama dobijenim tokom sukoba sa Ninićem. Odbrana smatra da je Bojić delovao u nužnoj odbrani, jer je Ninić napao njega. Takođe, ukazali su na to da Bojić slabo čuje i da je imao problema sa zdravljem, što je dodatno uticalo na njegovu sposobnost da se nosi sa situacijom.
Tokom incidenta, Bojić je imao 1,93 promila alkohola u krvi, a veštak psihijatar Uroš Lazarević je rekao da je njegova opijenost bila srednjeg intenziteta i da nije bilo znakova patološke opijenosti. Lazarević je takođe naglasio da je u trenutku kada je Bojić izvršio krivično delo njegova uračunljivost bila smanjena, ali ne bitno.
Prema veštaku, u afektu je dominantna emocija bes, koji je bio primaran kod Bojića tokom incidenta. Lazarević je objasnio da afekat besa može nastati usled pretnje ili nanetog zla, što je u ovom slučaju bio sukob između Bojića i Ninića.
Ovaj slučaj baca svetlo na složene porodične odnose i psihološke aspekte sukoba, kao i na pitanje odgovornosti u trenucima emocionalnog uzbuđenja. Bojićeva odbrana će se oslanjati na njegovu verziju događaja i okolnosti koje su dovele do tragičnog ishoda. Suđenje se nastavlja, a odluka suda će biti ključna za razumevanje i presudu u ovom slučaju.
