Mogorović je za Tanjug istakao da se filmska industrija suočava sa izazovima očuvanja svog značaja, koji je imala u prošlosti. Prema njegovim rečima, filmska umetnost, kao tehnologija 19. veka, uspeva da se prilagodi savremenom dobu, a bioskop ostaje ključna tačka direktnog kontakta sa publikom. On smatra da su filmski festivali avangarda bioskopskog repertoara, jer pružaju platformu za filmove koji se teško probijaju do redovne bioskopske distribucije.
Mogorović naglašava da se pitanje opstanka bioskopa postavlja od pojave televizije, dok je danas jasno da su festivali povezani sa sudbinom bioskopa. Iako se ne radi o „getoizaciji“ filmova isključivo za festivale, neki filmovi su stvoreni da bi bili prepoznati od strane kritike. Učešće na velikim festivalima često dovodi do prodaje filmova distributerima, što je ključno za dalju distribuciju.
Prema njegovim rečima, misija festivala je da otkriju i predstave filmove koji teško dolaze do bioskopa. Govoreći o FEST-u, koji je nedavno promenio termin održavanja iz februara-marta u septembar, Mogorović objašnjava da je ovo pokušaj da se adaptira na realne produkcijske tokove i obezbedi aktuelnost filmova koji se prikazuju. On smatra da je nemoguće imati ekskluzivnost filmova na festivalu u februaru-martu, ako su ti isti filmovi već prikazani na drugim značajnim festivalima.
Mogorović je istakao da je odluka da se FEST pomeri na jesen donesena kako bi se omogućilo prikazivanje nagrađenih filmova sa drugih festivala. On napominje da je razvoj interneta i platformi za streaming doveo do povećanja interesovanja za film, ali i do opadanja poseta bioskopima. Festivalski događaji nude osećaj ekskluzivnosti i neophodnosti prisustvovanja, što dodatno naglašava njihov značaj.
On predlaže da slogan ovogodišnjeg FEST-a bude „Izvanredni FEST“, jer veruje da će festival biti izvanredan u svim aspektima. Postoji zajednički napor da se FEST održi na mapi festivala i stabilizuje u novom terminu. Mogorović naglašava da je važno da se FEST ponovo pozicionira na regionalnoj, evropskoj i svetskoj sceni.
Mogorović takođe ističe da FEST nije odskočna daska za umetnike, već velika obaveza koja nosi sa sobom mnogo izazova. On naglašava važnost održavanja FEST-a kao ugledne manifestacije i ističe da su u Odboru FEST-a stručnjaci koji imaju kapacitet i iskustvo za organizaciju.
Pored toga, naglašava da je predlog programa za novi FEST već u izradi, a pregovori sa distributerima i domaćim autorima su u toku. Prioritet je obezbediti aktuelne naslove iz međunarodnih festivala kao što su Venecija i Toronto. On dodaje da je srpska kinematografija jedinstvena po tome što interes publike često dovodi do samoodrživosti.
Mogorović komentariše i stanje srpskog filma, naglašavajući nedostatak prepoznatljivosti domaćih autora na međunarodnoj sceni. On ukazuje na to da se slični problemi javljaju i kod drugih zemalja Balkana, gde su ranije bili vidljivi na velikim festivalima, ali ove godine nisu imali nijedan film u takvim takmičenjima.
U zaključku, Mogorović naglašava da je važno pronaći univerzalne teme koje su i dalje aktuelne na svetskom nivou, a poziva mlade autore da budu hrabri i provokativni u svom radu. On veruje da postoji potencijal za razvoj srpskog filma i da je neophodno raditi na jačanju njegove prisutnosti na međunarodnoj sceni.
