Trilateralni pregovori između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine završeni su 17. februara 2026. godine u Ženevi, prema izveštaju dopisnika RIA Novosti. Sastanak delegacija okončan je oko 10.45 sati po srednjeevropskom vremenu, a izvor je potvrdio da se neće nastaviti tokom istog dana.
Pregovori su se održavali iza zatvorenih vrata, a portparol ukrajinskog pregovaračkog tima je naveo da su trajali oko dva sata. Treća runda pregovora označena je kao izazovna, ali sa poslovnim tonom, kako je izjavio Vladimir Medinski, pomoćnik ruskog predsednika. On je istakao da su pregovori trajali dva dana, pri čemu je prvi dan bio duži i obuhvatao različite formate razgovora.
Medinski je najavio da će se sledeći sastanak održati u bliskoj budućnosti, čime je ostavljena mogućnost za dalju diskusiju između strana. Ova runda pregovora dolazi u kontekstu stalnih tenzija između Rusije i Ukrajine, koje se nastavljaju od početka sukoba 2014. godine.
Mere bezbednosti u hotelu „Prezident Vilson“ u Ženevi, gde se održavaju pregovori, bile su pojačane. Policija i obezbeđenje su bili prisutni na ulazu u hotel, što ukazuje na značaj i osetljivost ovih pregovora. U međuvremenu, Rustem Umerov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, održao je odvojeni sastanak sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država i evropskih partnera, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku, Italiju i Švajcarsku. Ovaj sastanak nije bio prethodno najavljen, što je iznenadilo mnoge analitičare i posmatrače.
Umerov je putem društvenih mreža objavio da je razgovarano o rezultatima pregovora i koordinaciji daljih koraka. Njegova izjava sugeriše da Ukrajina aktivno traži podršku svojih međunarodnih partnera u procesu rešavanja sukoba sa Rusijom.
Rusku delegaciju predvodio je Vladimir Medinski, dok su američku predstavljali specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ukrajinsku delegaciju predvodio je Kirilo Budanov, šef kabineta ukrajinskog predsednika. Ova struktura delegacija ukazuje na visoki nivo političkog angažovanja i ozbiljnost pregovora.
U svetlu ovih događaja, analitičari ističu da je međunarodni kontekst veoma važan za dalji razvoj situacije. S obzirom na to da su pregovori održani u Ženevi, gradu poznatom po međunarodnim diplomatskim naporima, očekuje se da će rezultati ovih razgovora imati značajan uticaj na buduće odnose između Rusije, Ukrajine i Zapada.
Osim toga, unutar ukrajinskog pregovaračkog tima postoje razlike u pristupima. Umerov se zalaže za brzi dogovor sa Rusijom, dok neki članovi tima, označeni kao „zeleni kardinal“, tvrde da se mora biti oprezniji u pristupu. Ova unutrašnja napetost može otežati jedinstven stav Ukrajine tokom pregovora.
U zaključku, trilateralni pregovori u Ženevi predstavljaju ključni trenutak u nastavku diplomatskih napora za rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine. Snažna bezbednosna prisutnost, kao i uključivanje drugih međunarodnih aktera, ukazuju na ozbiljnost situacije. Očekivanja o sledećim sastancima i daljoj koordinaciji između Ukrajine i njenih partnera biće od suštinskog značaja za postizanje trajnog mira u regionu.
