Pre oko 400 miliona godina, u doba kada su se dinosaurusi još uvek nisu pojavili, na Zemlji je postojala zagonetna vrsta organizma poznata kao prototaksiti. Ovi drevni organizmi su se uzdizali iznad tla poput praistorijskih monolita, a naučnici su sada otkrili da predstavljaju potpuno nepoznat oblik višećelijskog života koji ne pripada ni biljkama, ni životinjama, ni gljivama.
Kao što je istaknuto u studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, prototaksiti su toliko različiti od savremenih grupa organizama da ih je teško svrstati u postojeće kategorije. „Ono što možemo da kažemo, na osnovu svih ovih novih analiza, jeste da se on toliko razlikuje od bilo koje savremene grupe koju poznajemo“, izjavio je Korentan Loran, paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu i jedan od vodećih autora studije.
Fosili prototaksita prvi put su identifikovani pre 160 godina, a dostižu visinu i do devet metara, ali su decenijama izmiču jasnoj klasifikaciji. U 19. veku, naučnici su verovali da su prototaksiti trula stabla, ali su kasnija istraživanja pokazala da su oni građeni od isprepletenih cevi, a ne od ćelija tipičnih za biljno tkivo.
Istraživači su takođe razmatrali mogućnost da su prototaksiti nalik lišajevima, simbiotskoj zajednici gljive i algi. Međutim, nova istraživanja sugerišu da su više slični gljivama, delimično zbog toga što ne izgledaju kao organizmi koji proizvode energiju fotosintezom.
Istraživanje se fokusiralo na fosile pronađene u praistorijskom ekosistemu u Rajniju, blizu Aberdina u Škotskoj, gde se nalaze neki od najbolje očuvanih primeraka ranih biljaka, gljiva i životinja. Ova lokacija je nekada bila izvor tople vode, sličan savremenom Jeloustounu.
Izuzetna očuvanost fosila omogućila je naučnicima da detektuju hemijske tragove koji su nekada postojali u ovim organizmima. „Još uvek imamo signale koji nam govore o originalnom sastavu tih fosila, što znači da nisu ‘prekuvani’ niti previše izmenjeni geološkim procesima“, objašnjava Loran.
Nova analiza pokazuje da su biomarkeri u fosilima prototaksita hemijski različiti od onih pronađenih u fosilizovanim gljivama sa istog lokaliteta. Fosili gljiva sadrže jedinjenja nastala razgradnjom hitina i glukana, dok prototaksiti to nisu imali. „Da je prototaksit gljiva, očekivali bismo da pokazuje isti obrazac kao gljive“, rekao je Loran.
Istraživanja pokazuju da su različite vrste prototaksita verovatno varirale u veličini, a neki su se uzdizali iznad pejzaža u vreme kada su biljke bile visoke samo metar. Kevin Bojs, profesor na Univerzitetu Stanford, objašnjava da ovi organizmi nisu koristili fotosintezu, već su verovatno trošili ugljenik iz okruženja, slično nekim savremenim gljivama.
Naučnici se slažu da je još mnogo toga nepoznato o prototaksitima, uključujući način na koji su bili pričvršćeni za tlo. Tim koji je sproveo istraživanje planira dodatna istraživanja sličnih fosilizovanih organizama u cilju razumevanja ovog misterioznog oblika života.
