Mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije danas je bio predmet saslušanja u Beranama, gde se nalazi sedište Eparhije budimljansko-nikšićke. Ova saslušanja su bila vezana za „slučaj Gornje Zaostro“ i novu krivičnu prijavu koja je podneta protiv njega. U Osnovnom sudu u Beranama, pred predsednicom krivičnog veća Dubravkom Popović Osmanović, mitropolit je svedočio u slučaju koji se vodi protiv Vujadina Dobrašinovića, iz Gornjeg Zaostra, zbog „nedozvoljenog podizanja spomen-obeležja“ četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću.
Spomenik je postavljen na Dobrašinovićevoj imovini, ali je uklonjen i odnet u konak manastira Đurđevi stupovi, odakle je kasnije nestao. Tužilaštvo je izjavilo da je spomenik postavljen uprkos zakonskoj zabrani postavljanja znamenja ratnim zločincima, za šta je Đurišić bio proglašen. Mitropolit Metodije je svedočio kao građanin i naveo da nije bio prisutan kada je spomenik postavljen, ali je sutradan služio liturgiju i osveštao spomenik, kako je objasnio pravni zastupnik Dobrašinovića, advokat Nikola Čukić.
Pre davanja iskaza u sudu, mitropolit je bio saslušan i u Odeljenju bezbednosti Berane zbog još jednog slučaja vezanog za Gornje Zaostro. NVO „Crnogorski forum“ je podneo krivičnu prijavu protiv njega zbog sumnje da je izazivao i raspirivao versku mržnju i netrpeljivost. Metodije se odazvao pozivu policije i dao izjavu o ovom slučaju.
Na praznik Svete prepodobnomučenice Paraskeve, 8. avgusta ove godine, mitropolit je služio liturgiju povodom hramovne slave crkve u Gornjem Zaostru. Pored prisustva vernika, obavio je i čin osvećenja zvona za hram. Tokom ove ceremonije, mitropolit je održao pomen vojnicima i ratnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini. Pre nego što je služba počela, Gornje Zaostro je bilo pod jakim policijskim snagama, a mitropolit je na početku svoje besede pozdravio policiju, što je neki pojedinac iskoristio kao osnovu za podnošenje nove krivične prijave.
Ovi događaji su izazvali različite reakcije u javnosti, a situacija oko mitropolita Metodija i spomenika u Gornjem Zaostru postala je predmet rasprave. Kritičari smatraju da je njegovo delovanje dodatno produbilo tenzije između različitih verskih zajednica, dok njegovi pristalice smatraju da se bori za očuvanje tradicije i identiteta. Ovaj slučaj takođe ukazuje na složene odnose između crkve i države u Crnoj Gori, kao i na izazove sa kojima se suočavaju lokalne zajednice u očuvanju svojih kulturnih i istorijskih simbola.
Mitropolit Metodije je figura koja izaziva kontroverze, a njegovo delovanje često dovodi do podela među građanima. U ovakvim situacijama, važno je da se pristupi sa razumevanjem i otvorenim dijalogom kako bi se smanjile tenzije i pronašla rešenja koja su u interesu svih strana. Očekuje se da će dalji postupci u vezi sa ovim slučajem biti praćeni pažnjom, a njegovi ishodi mogu imati dugoročne posledice na društvo u Crnoj Gori.
U svetlu ovih događaja, pitanje identiteta, tradicije i međusobnog poštovanja postaje još važnije. U vreme kada se društva suočavaju sa različitim izazovima, od verskih tenzija do političkih nesuglasica, pronalaženje zajedničkog jezika i razumevanja može biti ključno za očuvanje mira i stabilnosti. Mitropolit Metodije, kao vođa jedne od najvažnijih verskih zajednica u Crnoj Gori, ima važnu ulogu u oblikovanju tih diskursa i može doprineti izgradnji boljeg društva kroz dijalog i saradnju.
