Ministar kulture Nikola Selaković je, tokom iznošenja svoje odbrane na suđenju u Specijalnom sudu u Beogradu, izneo ozbiljne optužbe protiv javnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića. Selaković je tvrdio da je Nenadić sugerisao da ima saznanja o korupciji i ucenama unutar vrha policije. Ove izjave su došle u kontekstu optužbi protiv Selakovića i drugih visokih državnih zvaničnika u slučaju poznatom kao „Generalštab“, gde su optuženi za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
Selaković je opisao događaje iz Niša, gde su građani tokom protesta bili brutalno napadani u prisustvu policije. Umesto da osudi takvo ponašanje, Nenadić je, kako tvrdi Selaković, napao visoke državne zvaničnike. Tokom razgovora, Nenadić je navodno nagovestio da može da ucenjuje deo policije, što je Selaković nazvao sramotnim i destruktivnim.
U svom izlaganju, Selaković je negirao bilo kakvu krivicu, ističući da iz tužilačkog akta nije jasno ko je imao koristi, a ko štetu, što je ključno za razumevanje krivičnog dela. On je sugerisao da je slučaj „Generalštab“ pokrenut iz političkih razloga, kako bi se diskreditovali visoki državnički funkcioneri i stvorila unutrašnja nestabilnost. Prema njegovim rečima, tužilaštvo je bilo pristrasno i delovalo van zakona, a pojedini svedoci su bili aktivni na političkim skupovima protiv vlasti.
Kada je reč o zgradi Generalštaba, Selaković je rekao da vidi rušenje kao šansu za Srbiju i njene građane, naglašavajući da nije bilo njegovih ili saradnikovih postupaka koji bi omogućili nekome da stekne korist ili nanese štetu državi. On je otkrio da je krivična prijava u ovom slučaju podneta od strane bivših zvaničnika, Dubravke Đukanović i Estele Radonjić Živkov, koje su, prema njegovim rečima, deo organizovane kriminalne grupe koja se bavila korupcijom.
Selaković je istakao da su oni prepoznatljivi svedoci tužilaštva i da je njihova prijava rezultat gubitka privilegija i razotkrivanja šeme izvlačenja novca iz budžeta. Prema njegovim rečima, njihova korupcija je bila „nezabeležena“, a on je izneo sumnje da su oni koristili svoju poziciju kako bi ostvarili privatnu dobit.
Istraga je takođe obuhvatila i druge svedoke, uključujući Estelu Radonjić Živkov, za koju Selaković tvrdi da je povezana sa sličnim korupcijskim aktivnostima. On je naglasio da postoji cela šema koja uključuje građevinsko preduzeće, što dodatno komplikuje situaciju.
Ministar je upozorio na to da se ovakvi postupci događaju u trenutku kada se suočava sa optužbama, naglašavajući da nikada ranije nije bilo suđenja aktuelnom ministru u Srbiji. Pored Selakovića, optuženi su i drugi državni zvaničnici, uključujući Slavicu Jelaču, Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića.
Optužbe se odnose na dva krivična dela – zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra sa zgrada Generalštaba. Selaković je završio svoje izlaganje rekavši da svedoci ne mogu da objasne pravne procedure, što ukazuje na nedostatak jasnih dokaza u ovom slučaju.
Advokat Igor Isailović, jedan od Selakovićevih branilaca, takođe je komentarisao svedoke tužilaštva, ukazujući na to da su oni nekompetentni da tumače prava i propise, što može dovesti do pravnih problema i nesigurnosti.
U ovom kompleksnom slučaju, koji uključuje visoke državne funkcionere i ozbiljne optužbe o korupciji, javnost i dalje prati razvoj situacije, dok se suđenje nastavlja.
