U noći između 6. i 7. marta 2025. godine, u Beogradu se dogodila teška saobraćajna nesreća u Kotežu, koja je rezultirala povredama dva muškarca. Policija je potvrdila da je jedan od povređenih, 18-godišnji mladić, ostao bez pomoći Hitne pomoći zbog otkazivanja. Drugi muškarac, star 28 godina, prevezen je u Urgentni centar zbog povreda zadobijenih u nesreći.
Ekipe hitne pomoći intervenisale su tokom noći 126 puta, a među tim intervencijama, 19 je bilo na javnim mestima. Ove brojke ukazuju na povećanu potrebu za hitnom medicinskom pomoći, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući i vremenske uslove ili povećanu aktivnost građana tokom noći.
Tokom ovih intervencija, medicinski timovi su najčešće pomagali hroničnim bolesnicima. Mnogi od njih su se javljali sa problemima vezanim za astmu ili srčane bolesti. Ove informacije ukazuju na to da su stariji građani i hronični bolesnici posebno ugroženi tokom noćnih sati, kada su uslovi za pružanje pomoći često otežani.
Pored ovih događaja, važno je napomenuti značaj pravovremenog delovanja hitne pomoći i policije u ovakvim situacijama. Svaka sekunda može biti presudna, a otkazivanje dolaska Hitne pomoći za povređene može imati ozbiljne posledice. U ovom slučaju, neodgovarajuća reakcija hitne pomoći može izazvati dodatne komplikacije za povređene, posebno za mladića koji je bio u kritičnom stanju.
Povrh toga, noćne intervencije hitne pomoći često uključuju i slučajeve prekomernog konzumiranja alkohola, nasilja ili drugih incidenata koji se dešavaju na javnim mestima. Ove situacije dodatno opterećuju resurse hitne pomoći i policije, što može uticati na njihovu sposobnost da odgovore na hitne slučajeve.
U Beogradu, kao i u drugim gradovima, hitna pomoć i policija rade u složenim uslovima, često sa nedostatkom resursa i ljudstva. To može otežati brzo reagovanje u kriznim situacijama, kao što su saobraćajne nesreće ili zdravstvene krize. Stoga je važno da građani budu svesni svoja prava i obaveza, kao i načina na koji mogu pomoći sebi i drugima u hitnim situacijama.
Takođe, važno je naglasiti da se ovakvi incidenti i povrede mogu sprečiti kroz edukaciju i podizanje svesti među građanima o bezbednosti u saobraćaju i zdravlju. Promocija zdravih stilova života, kao i odgovornog ponašanja na javnim mestima, može značajno smanjiti broj hitnih intervencija i poboljšati opštu sigurnost zajednice.
U zaključku, noćna dežurstva hitne pomoći u Beogradu suočavaju se s brojnim izazovima, uključujući povećan broj intervencija, hitne slučajeve i potrebe za lečenjem hroničnih bolesnika. Ovi faktori ukazuju na potrebu za unapređenjem sistema hitne pomoći, kao i na važnost angažovanja građana u očuvanju lične i javne sigurnosti. S obzirom na rastući broj povreda i zdravstvenih problema, od suštinskog je značaja da se svi uključimo u stvaranje sigurnijeg okruženja za sve članove naše zajednice.
