Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o trgovačkim praksama koji ima za cilj unapređenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta i stvaranje preduslova za stabilnije i transparentnije formiranje cena. Ovaj zakon bi, ako bude usvojen, trebalo da pruži zaštitu poljoprivrednim proizvođačima, posebno mlekarima, od nepoštenih trgovačkih praksi. Poljoprivrednici bi mogli da prijavljuju otkupljivače mleka Komisiji za zaštitu konkurencije, što bi moglo da im omogući bolju zaštitu u slučaju problema sa otkupnom cenom.
Zakonom su predviđena jasna pravila i definicije nedozvoljenih trgovačkih praksi koje se smatraju nepoštenim, a koje se nalaze na „crnoj listi“. Na ovoj listi su prakse kao što je neopravdano otkazivanje narudžbina, što je nešto na šta se mlekari često žale. Postavlja se pitanje kako će mlekari dokazivati opravdanost otkazivanja u slučaju niske otkupne cene mleka i kako će to tumačiti državna Komisija. Ministarstvo poljoprivrede je obećalo zaštitu ugovora sa otkaznim rokom između mlekara i otkupljivača, koji su najčešće velike kompanije. Ovaj zakon predviđa otkazni rok od 15 do 30 dana, čime bi se sprečila praksa „preko noći“ otkazivanja otkupa.
Jedan od ključnih problema mlekara je i jednostrana izmena ugovora. Zakon zabranjuje dobavljačima i otkupljivačima da samovoljno menjaju uslove u vezi sa učestalošću, metodama, mestima, vremenima ili obimom isporuke, standardima kvaliteta ili cenama. Mlekari su svedočili da otkupljivači često snižavaju cene mleka, ostavljajući ih u situaciji „uzmi ili ostavi“.
Slobodan Vidojević iz Udruženja proizvođača mleka „Šajkača“ naglašava da mlekari nisu bili obavešteni o mogućnosti prijavljivanja otkupljivača, ukoliko zakon prođe. On ističe da je važno ko će donositi odluke o nepoštenim praksama, naglašavajući nedostatak poverenja u državnu komisiju.
Ukoliko predlog zakona prođe, dodatno će štititi mlekare. U članu 7 se navodi da, ukoliko se ne dokaže drugačije, nepoštene trgovačke prakse postoje ako kupac ne prihvati kvarljiv poljoprivredni proizvod, a da o tome ne dostavi dokaz. Teret dokazivanja biće na otkupljivaču, a ne na poljoprivredniku, što je značajna promena. Član 8 zabranjuje komercijalnu odmazdu, što znači da trgovci ne smeju da preduzimaju mere protiv snabdevača koji koriste svoja zakonska prava.
Na „crnoj listi“ se takođe nalaze plaćanja koja nisu povezana sa prodajom, kao što su troškovi kvara proizvoda, gde je zabranjeno prebacivanje troška na snabdevača ako je do kvara došlo u objektu trgovca. Takođe, zabranjeno je zahtevanje plaćanja za obradu pritužbi koje nisu direktno povezane sa nemarom snabdevača.
Na „sivoj listi“ su prakse koje su dozvoljene samo ako su prethodno dogovorene pisanim ugovorom. Tu spada povraćaj neprodate robe, troškovi marketinga i oglašavanja, kao i troškovi promocije.
Predlog zakona takođe predviđa nagrađivanje „insajdera“ koji dostavljaju dokaze o prekršajima trgovaca Komisiji za zaštitu konkurencije. Ovaj zakon je izrađen po uzoru na rešenja koja se primenjuju u Evropskoj uniji, ali sa širim obuhvatom proizvoda, što će omogućiti bolju zaštitu više snabdevača.
Osim poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, zakon obuhvata i proizvode od posebnog značaja za snabdevanje tržišta, uključujući kućnu hemiju, proizvode za ličnu higijenu i sredstva za zaštitu bilja. Ovaj širi pristup može dodatno poboljšati poziciju snabdevača u odnosu na trgovce i stvoriti ravnotežu na tržištu.
