Kada osoba umre, ostaje njena zaostavština, koja se definiše kao zbir prava, obaveza i stvari koje čine imovinu ostavioca. U naslednom pravu, imovina se posmatra šire i obuhvata sve što ima ekonomsku vrednost i može preći na naslednike. Zaostavština uključuje i prava i obaveze koje nisu lično vezane za ostavioca, poput dugova, a zakon jasno definiše šta može biti predmet nasledstva.
Nepokretnosti su najčešći i često najvredniji deo zaostavštine. One obuhvataju kuće, stanove, vikendice, poslovne prostore i zemljišta. Legalne nepokretnosti, koje su upisane u katastar na ime ostavioca, ulaze u ostavinsku masu bez poteškoća. S druge strane, nelegalne građevine, koje nemaju građevinsku dozvolu, ne mogu se upisati u katastar i ne priznaju se u pravnom prometu, ali se mogu naslediti kao faktička imovina uz određena ograničenja. Objekti u postupku legalizacije mogu se naslediti, ali naslednici moraju nastaviti postupak legalizacije, što može uticati na pravnu sigurnost i tržišnu vrednost imovine. Pre nasleđivanja, važno je proveriti pravni status svake nepokretnosti.
Gotovina i novac na bankovnom računu su takođe važni delovi zaostavštine. Gotovina, koja se nalazi kod ostavioca u trenutku smrti, može se evidentirati prilikom ostavinskog postupka. Novac na bankovnom računu se blokira u trenutku smrti, a naslednici imaju pravo na sredstva tek nakon pravosnažnog rešenja o nasledstvu. Pre toga, nemaju pravo da podižu novac, osim ako su ovlašćeni korisnici računa.
Penzija se ne nasleđuje direktno, ali naslednici mogu ostvariti određena prava iz penzijskog osiguranja. Neisplaćena penzija za mesec smrti pripada naslednicima i ulazi u ostavinu. Porodična penzija nije predmet nasledstva, već pravo iz socijalnog osiguranja i pripada članovima domaćinstva koji ispunjavaju uslove Zakona o PIO.
Zlato i umetnine spadaju u pokretnu imovinu i ulaze u zaostavštinu. Zlato, zlatnici, poluge i nakit se vrednuju po tržišnoj ceni, dok umetnine često zahtevaju veštačenje radi procene autentičnosti i vrednosti. Problemi mogu nastati ako naslednici nisu svesni postojanja ovih stvari, jer često nisu upisane u registre. Preporučuje se pravljenje detaljnog popisa zaostavštine, koji uključuje sve vredne predmete.
Osiguranja, posebno životna osiguranja, imaju značajnu ulogu. Ako je korisnik osiguranja naveden u polisi, sredstva iz osiguranja ne ulaze u nasledstvo, već direktno pripadaju tom licu. U slučaju da korisnik nije naveden, iznos osiguranja ulazi u zaostavštinu i deli se među naslednicima. Kod imovinskih osiguranja ne nasleđuje se sama polisa, već naslednici mogu obnoviti ili raskinuti osiguranje kao novi vlasnici imovine.
Nasleđivanje imovine je složen proces, a pravni status konkretnih dobara može značajno uticati na prava naslednika. Stoga je pravna pomoć u ostavinskom postupku od suštinskog značaja kako bi se utvrdila stvarna masa zaostavštine i izbegli eventualni sporovi među naslednicima.
Akcije i drugi vlasnički udeli mogu biti predmet nasleđivanja, ali samo ako je ostavilac bio njihov zakoniti vlasnik. Akcije koje je pokojnik stekao, na primer, kroz privatizaciju, ulaze u zaostavštinu i raspodeljuju se naslednicima prema rešenju o nasledstvu. Naslednici mogu zadržati, preneti ili prodati akcije u skladu sa važećim propisima. Važno je napomenuti da se akcije u javnim preduzećima ne nasleđuju automatski, jer većina tih preduzeća posluje u državnom vlasništvu.
Ukoliko postoji dilema o vlasništvu nad akcijama, naslednici mogu zatražiti proveru u Centralnom registru hartija od vrednosti ili razjasniti to pitanje tokom ostavinskog postupka. Samo akcije koje su pravno evidentirane na ime ostavioca mogu ući u ostavinsku masu i biti predmet nasleđivanja.
