Stručnjaci ruskog Južnog federalnog univerziteta (SFU) ostvarili su značajan naučni proboj uzgajajući prve izdanke ječma u zemljištu koje je simulacija marsovskog regolita. Ova inovacija može imati dalekosežne posledice za buduće misije na Marsu, jer otvara mogućnosti za uzgoj hrane na drugim planetama.
Kako bi postigli ovaj uspeh, istraživači su dodali u simulirano marsovsko zemljište specijalnu mešavinu mikroba, uključujući deset sojeva bakterija i kvasca. Ovi mikroorganizmi su ključni za formiranje sloja bogatog hranljivim materijama, što je neophodno za rast biljaka. Humus, koji se stvara delovanjem mikroorganizama, transformiše beživotno zemljište u plodno tlo, što je od suštinskog značaja za uspešan uzgoj biljaka.
Marsovski regolit predstavlja ekstreman primer beživotnog zemljišta, jer ne sadrži hranljive materije, ali je bogat solima metala koje mogu ometati rast biljaka. Ipak, uz pomoć mikrobne kolonizacije, koja je efikasna metoda za obnavljanje zagađenog zemljišta, istraživači su uspeli da stvore uslove pogodne za uzgoj ječma.
U okviru eksperimenta, istraživači su koristili modelni „marsovski“ supstrat iz pustinje Mohave i dodali specijalnu mešavinu mikroorganizama. Ova zajednica mikroba stvara sloj hranljivih materija koji omogućava biljkama da prežive u surovim uslovima. Koristeći veštačko marsovsko zemljište, tim je uspeo da uzgaja ječam dodavanjem sojeva cijanobakterija, koje su ključne za fotosintezu, kao i drugih mikroorganizama koji pomažu u proizvodnji biomase.
Jevgenija Prazdnova, rukovodilac omladinske laboratorije na Katedri za biomedicinske i matematičke nauke, ističe da je izazov uzgoj biljaka van kontrolisanog laboratorijskog okruženja, posebno u surovim uslovima. Međutim, uspeh ovog projekta predstavlja značajan korak ka mogućem teraformiranju Marsa i stvaranju uslova za život.
Ječam je izabran za eksperiment jer dobro toleriše slana zemljišta sa niskom kiselošću, što su karakteristike marsovskog regolita. Osim toga, ova biljka može rasti na niskim temperaturama i jestiva je, što je dodatna prednost za eventualno uzgajanje na Marsu.
U saradnji sa Ruskim državnim istraživačkim centrom, tim je poslao isti mikrobiološki konzorcijum u svemir na brodu Bion-M br. 2, koji se uspešno vratio na Zemlju. Sada će istraživači analizirati promene koje su mikroorganizmi pretrpeli tokom putovanja kroz svemir i proceniti mogućnosti njihovog transporta na Mars.
Projekat je realizovan uz podršku programa „Prioritet-2030“ i predstavlja deo strateškog tehnološkog projekta „Tehnologije bioinženjeringa tla“. Ovaj istraživački rad pruža osnovu za buduće misije i mogućnost održivog uzgoja hrane na Marsu, čime se otvaraju vrata za kolonizaciju drugih planeta.
