Budimpešta – Naftne kompanije MOL i Slovnaft su danas uputile pismo Generalnom direktoru za konkurenciju Evropske komisije (EK) u kojem izražavaju zabrinutost zbog postupaka hrvatske firme Janaf. Ove prakse, prema njihovom mišljenju, dodatno pogoršavaju sigurnost snabdevanja naftom u regionu.
U pismu, koje je stiglo do Evropske komisije, MOL i Slovnaft ističu da ih je Janaf obavestio o novim zahtevima vezanim za isporuku sirove nafte. Prema informacijama iz kompanija, Janaf je naveo da će prihvatiti samo sirovu naftu koja je već kupljena i unapred zakazana za isporuku, ali pod uslovom da se MOL i Slovnaft slože da kupe dodatne količine nafte i da ih ubrizgaju u Janafov sistem kao tzv. „istiskujuću naftu“. Ovim zahtevom, Janaf postavlja dodatne uslove koji se, kako tvrde MOL i Slovnaft, nisu ranije javljali u njihovoj saradnji.
MOL je izrazio iznenađenje zbog takvih zahteva, naglašavajući da ovo nije bio problem u prethodnim saradnjama, kao i da se navedeno ne spominje u važećem ugovoru između strana. Ovaj potez Janaf-a je izazvao zabrinutost ne samo kod MOL-a i Slovnafta, već i kod drugih aktera u industriji, koji smatraju da bi ovakve prakse mogle ugroziti stabilnost snabdevanja naftom u regionu.
Analitičari su ukazali na to da takvi zahtevi mogu imati dalekosežne posledice po tržište nafte u jugoistočnoj Evropi. Naime, ukoliko Janaf nastavi sa ovim praksama, to bi moglo dovesti do povećanja troškova za kompanije koje se oslanjaju na njegove usluge, što bi na kraju moglo uticati na cene goriva za krajnje potrošače.
U pismu se takođe sugeriše da bi ovakva praksa mogla biti u suprotnosti sa pravilima konkurencije Evropske unije, koja teži očuvanju ravnotežene konkurencije na tržištu. MOL i Slovnaft zahtevaju od Evropske komisije da istraži ovu situaciju kako bi se osiguralo da svi akteri na tržištu imaju jednake uslove poslovanja.
Osim toga, zahtevi Janaf-a su izazvali zabrinutost i među drugim naftnim kompanijama koje posluju u regionu, jer se postavlja pitanje koliko su ovakve prakse u skladu sa zakonodavstvom EU i da li mogu dovesti do monopolizacije tržišta nafte. Mnogi stručnjaci smatraju da bi ovakvi zahtevi mogli smanjiti konkurenciju i dovesti do većih cena nafte, što bi negativno uticalo na potrošače i privredu.
U kontekstu ove situacije, važno je napomenuti da je tržište nafte u jugoistočnoj Evropi već pod pritiskom zbog različitih faktora, uključujući političke tenzije, promene u regulativama i globalne ekonomske izazove. Kompanije poput MOL-a i Slovnafta imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju snabdevanja naftom ne samo za svoje potrebe, već i za potrebe drugih zemalja u regionu.
Očekuje se da će Evropska komisija reagovati na ovu situaciju i da će pokrenuti istragu kako bi se utvrdilo da li su zahtevi Janaf-a u skladu sa pravilima konkurencije. U međuvremenu, MOL i Slovnaft će nastaviti da prate razvoj situacije i da se bore za zaštitu svojih interesa, kao i interesa potrošača.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će budućnost snabdevanja naftom u regionu zavisiti od sposobnosti svih aktera da se prilagode novim izazovima i da rade zajedno na očuvanju stabilnosti tržišta. Samo vreme će pokazati kako će se ova situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati po industriju nafte u jugoistočnoj Evropi.
