Ovog puta, šesto godišnjica smrti Momira Bulatovića okupila je prijatelje, porodicu, saborce i poštovaoce u kripti Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Ova manifestacija je bila prilika da se ponovo osvetli njegov značaj kroz izabrane tekstove, intervjue i izjave koje je davao tokom svoje bogate političke karijere. Knjiga pod nazivom „Ime crnogorsko-prezime srpsko“, koju je priredio novinar i publicista Milan Stojović i objavila izdavačka kuća „Jumedija Mont“, sadrži značajan deo njegovog nasleđa.
Momir Bulatović, prvi predsednik Crne Gore nakon pada socijalističkog sistema, kao i predsednik SRJ, ostavio je dubok trag u političkom životu zemlje. Njegova supruga Nada priredila je tonske zapise, manje poznate izjave i intervjue, što će dodatno obogatiti događaj koji je planiran za 24. jun, na godišnjicu njegove smrti.
Protojerej Predrag Šćepanović je tokom skupa istakao Bulatovićevu ulogu kao istinskog narodnog čoveka i sjajnog asistenta na Ekonomskom fakultetu, koji je bio omiljen među studentima. Njegova sposobnost da privuče pažnju i inspiriše je bila očigledna, a Šćepanović je podelio anegdotu o tome kako je profesor Boško Gluščević bio impresioniran njegovim znanjem.
Bulatović je bio poznat kao čovek pomirenja i borac za jedinstvo srpskog naroda, ali i prava drugih naroda u Crnoj Gori. Njegove reči o krivcima za raspad SFRJ, koje je izneo u mnogim intervjuima, i dalje odzvanjaju. Njegov politički saborac Milan Knežević podsetio je na Bulatovićeve stavove da su za razbijanje zajedničke države odgovorni Vatikan i Nemačka, postavljajući pitanje da li danas postoji državnik u Crnoj Gori koji bi imao hrabrosti da iznese slične stavove.
Knežević je naglasio da je Bulatović imao privilegiju da postane predsednik Crne Gore sa samo 32 godine, noseći teret odgovornosti u teškim vremenima. Momir je bio poznat po tome što se nikada nije odričao svojih korena i identiteta, što ga je razlikovalo od drugih političara, poput Mila Đukanovića. Njegova borba protiv krađe glasova na izborima i otvorena kritika NATO-a ostavili su značajan uticaj na političku scenu.
U sklopu razgovora, Knežević je izneo i priču o Bulatovićevom idealizmu i njegovoj želji za otvaranjem dosijea, što je naravno naišlo na otpor. Ova anegdota dodatno osvetljava njegovu posvećenost istini i demokratiji, čak i kada su se suočavali sa ozbiljnim pretnjama.
Mr Aleksandar Ćuković je dodao da je Bulatović bio dosledan u svojim stavovima o važnosti zajedništva među građanima Crne Gore. Njegova uverenja o tome da Jugoslavija ne sme biti povezana s pojedincima, kao i njegovo insistiranje na pravu crnogorskih građana da odlučuju o svojoj sudbini, ostaju relevantna i danas.
Na kraju, Milan Stojović, priređivač knjige, naglasio je Bulatovićevu izuzetnu intelektualnu snagu i principijelnost. On je bio političar koji nije mrzeo niti izdao nikoga, što ga čini jedinstvenim u političkom pejzažu Crne Gore. Ova knjiga predstavlja važan doprinos razumevanju njegove ličnosti i političkih stavova.
U svetlu svega ovoga, može se reći da je Momir Bulatović ostavio neizbrisiv trag i njegov značaj će se prenositi kroz generacije. Njegova borba za pravdu, istinu i jedinstvo srpskog i crnogorskog naroda ostaje inspiracija za sve buduće političare i građane Crne Gore.
