U vremenu kada je umetnost često svedena na broj pratilaca, a gluma na viralne trenutke, predstava „Oskar, koga nisam dobila“ glumice Tatjane Kecman dolazi kao osveženje. Premijera ove monodrame zakazana je za 23. maj u Teatru Vuk, a ona ne traži vašu pažnju – ona je zaslužuje.
„Oskar, koga nisam dobila“ nije obična ispovest sa margine, već brutalno iskren i humorističan pogled na svet glume, onakav kakav ga ne viđamo na društvenim mrežama, već u stvarnosti. Predstava postavlja pitanja o identitetu savremenih glumica kada skinu filtere, o cenu koju plaćaju za vernost umetnosti u eri društvenih mreža, kao i o važnosti opstanka – ne samo na sceni, već i u životu, čak i bez prestižne nagrade kao što je Oskar.
Tatjana Kecman, autorka i glavna glumica, ističe da je predstava nastala iz njenog ličnog iskustva i promišljanja o izazovima s kojima se suočavaju umetnici danas. U intervjuu za emisiju „Hajde da razgovaramo“, Kecman je naglasila da želi da publika vidi pravu stranu umetnosti, daleko od glamura i iluzija koje često prikazuju društvene mreže. Ona veruje da je važno razgovarati o stvarima koje se dešavaju iza kulisa i da je umetnost u osnovi borba za opstanak, ali i za istinu.
Predstava se bavi temama identiteta, samopouzdanja i umetničkog integriteta. Kecmanova koristi humor kao alat za razbijanje stereotipa o glumicama i njihovim životima, ali i kao sredstvo za komunikaciju sa publikom. Kroz svoje izvođenje, ona postavlja pitanja koja mnogi umetnici postavljaju sami sebi: Ko sam ja kada se svetla reflektora ugase? Da li je umetnost vredna truda kada se čini da se sve meri brojem pratilaca?
Ova monodrama takođe istražuje kako je savremeni svet umetnosti oblikovan društvenim mrežama. U doba kada se popularnost često meri „lajkovima“ i „pratiteljima“, Kecman se suočava sa pitanjem koliko je ta pažnja stvarna i koliko je ona zaista važna za umetnike. Predstava poziva publiku da razmisli o tome šta znači biti umetnik u svetu gde se često gubi suština umetnosti u potrazi za instant slavo.
Tatjana Kecman, kroz svoje iskustvo, želi da inspiriše druge umetnike da ostanu verni sebi i svojoj umetnosti, bez obzira na pritiske koje donosi spoljašnji svet. Ona se nada da će „Oskar, koga nisam dobila“ podstaći diskusiju o stvarnim izazovima sa kojima se suočavaju umetnici, kao i o važnosti autentičnosti u umetnosti.
Predstava se nalazi na raskrsnici između lične priče i univerzalnih tema, nudeći gledaocima priliku da se prepoznaju u Kecmanovim rečima i iskustvima. U svetu koji često može delovati hladno i indiferentno prema umetnosti, „Oskar, koga nisam dobila“ donosi toplinu, humor i iskrenost koja nedostaje.
U pripremi za premijeru, Kecman se nada da će publika reagovati na njen rad i da će se stvoriti prostor za otvorene razgovore o umetnosti, njenim izazovima i lepoti. Ova predstava predstavlja priliku da se ponovo razmisli o vrednosti umetnosti i njenoj ulozi u društvu.
U vremenu kada je umetnost često svedena na površne aspekte, „Oskar, koga nisam dobila“ deluje kao važan podsticaj za razmišljanje o suštinskim pitanjima umetnosti, identiteta i opstanka. Tatjana Kecman poziva sve da dođu i dožive ovu jedinstvenu monodramu koja se ne boji da postavi teška pitanja i pruži odgovore koji su često skrivani iza reflektora.
