Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je da nastojanja američkog predsednika Donalda Trampa da reši krizu u Ukrajini mogu ukazivati na njegovu želju da postane poznat kao mirotvorac u istoriji. Tokom gostovanja na radio stanici Sputnjik, Zaharova je istakla da je Tramp jasno naglasio da „situacija koju je prethodna američka administracija izazvala, oslobodila i zapravo stvorila“ mora biti rešena, prenosi TASS.
Ona je dodala da ne može nagađati da li Tramp oseća odgovornost Amerike za trenutnu situaciju ili da li želi učiniti Ameriku istinski velikom. Ipak, naglasila je da je Tramp izrazio želju da reši krizu, što može ukazivati na njegove ambicije da se upamti kao mirotvorac. Zaharova je takođe pomenula da Tramp može težiti da „moli za grehe prethodnih administracija“ ili da se u okviru svoje vizije Amerike kao velike sile trudi da doprinese njenoj obnovi.
Pored toga, Zaharova je ocenila da Trampovo angažovanje u vezi sa sukobom u Ukrajini proizašlo iz interesa njegove zemlje, političke karijere i izborne kampanje. Ova izjava dolazi u trenutku kada su se odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije dodatno zakomplikovali zbog rata u Ukrajini.
U Nemačkoj, međutim, postoji razočaranje nakon nedavnog telefonskog razgovora između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Nemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, izjavio je da je Tramp pogrešno procenio svoj uticaj na Putina. Prema njegovim rečima, Tramp je verovatno pogrešno procenio svoju pregovaračku poziciju, što se pokazalo tokom njegovih napora da ubedi Putina da prihvati bezuslovno 30-dnevno primirje u Ukrajini.
Pistorijus je za nemački radio DLF rekao da Trampova inicijativa nije donela očekivane rezultate i da ostaje da se vidi hoće li Sjedinjene Američke Države pridružiti novim sankcijama koje Evropska unija planira protiv Rusije zbog rata u Ukrajini. Ove sankcije su deo šireg odgovora EU na rusku agresiju i imaju za cilj da dodatno pritisnu Moskvu.
Trampova administracija do sada je bila pod pritiskom da zauzme jasniju poziciju prema Rusiji, a njegovo poslednje delovanje u vezi sa sukobom u Ukrajini može se posmatrati kao pokušaj da se uspostavi dijalog. Ipak, analitičari ukazuju na to da su Trampovi pokušaji možda više vođeni potrebom za političkim kapitalom u domaćem kontekstu nego stvarnom željom za postizanjem mira.
U međuvremenu, stanje u Ukrajini ostaje napeto, a sukobi se nastavljaju. Ukrajinske vlasti i dalje traže podršku međunarodne zajednice kako bi se suočile s ruskom agresijom. Iako su Trampova nastojanja u tom pravcu možda dobrodošla, mnogi su skeptični u pogledu stvarnog uticaja takvih inicijativa na terenu.
Pitanje mirovnog procesa u Ukrajini ostaje kompleksno i zahteva sveobuhvatan pristup, u kojem bi trebali učestvovati svi ključni akteri. Zaharova je ukazala na to da je važno da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane, ali istovremeno upozorava na opasnosti koje nosi prekomerno oslanjanje na diplomatiju bez konkretnih koraka.
Kao što se situacija razvija, međunarodna zajednica će morati da prati razvoj događaja i reaguje na nove izazove. S obzirom na trenutne tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, kao i na složenost ukrajinskog sukoba, jasno je da je pred svima nama dug put ka postizanju trajnog mira i stabilnosti u regionu. U tom kontekstu, angažovanje svih strana, uključujući Sjedinjene Američke Države, postaje ključno za pronalaženje održivih rešenja.
