Evropska unija se priprema da dozvoli prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i nakon 2035. godine, uprkos ranije najavljenoj zabrani. Komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas je izjavio za Handelsblatt.com da će pri ponovnom određivanju granica emisija biti uzeta u obzir sva tehnološka rešenja, uključujući motore koji koriste e-goriva i biogoriva.
Ova promena će biti deo šireg „automobilskog paketa“ koji ima za cilj da ojača evropsku automobilsku industriju i poveća konkurentnost. Planirano je uvođenje pravila „Kupuj evropsko“ za korporativne flote, kao i podsticanje razvoja pristupačnijih početnih modela električnih automobila kako bi se povećala potražnja.
Cicikostas naglašava da Evropa želi da obezbedi „ekonomski održivu i društveno pravednu“ tranziciju ka klimatski neutralnim pogonima, zbog čega se razmatraju sve tehnologije koje mogu doprineti smanjenju emisija, uključujući i unapređene motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Najveći svetski proizvođači automobila su mesecima upozoravali da evropska infrastruktura za punjenje električnih vozila nije dovoljno razvijena i da bi brza i potpuna tranzicija mogla ugroziti stotine hiljada radnih mesta. Iako je EU dugo odbijala ove pritiske, najnoviji signali ukazuju na to da će se ipak ići ka kompromisu. Nemački kancelar Fridrih Merc, jedan od najglasnijih zagovornika odlaganja zabrane, ima poseban uticaj na ovu odluku.
Iako većina proizvođača želi ukidanje zabrane, neki, poput Volva i Polestara, insistiraju na zadržavanju prvobitnog plana o ukidanju prodaje novih automobila sa motorima na benzin. Volvo je čak ugasio svoj odsek za razvoj motora kako bi se u potpunosti okrenuo električnim vozilima, a da li je to bila mudra odluka, ostaje da se vidi.
Detalji o „automobilskom paketu“ planirani su za objavu 10. decembra, ali je to pomerено. Nije jasno da li će plug-in hibridi moći da ostanu u upotrebi posle 2035. godine, niti da li će automobili sa produženim dometom biti dozvoljeni. Ako koriste goriva sa niskim emisijama, postoji velika verovatnoća da će ostati prihvaćeni, ali je neizvesno šta će se desiti sa PHEV modelima koji koriste fosilna goriva kao generator.
E-goriva se sve više smatraju kao potencijalno rešenje za očuvanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemačka je u razvoju ovih goriva napredovala najdalje, a očekuje se da će visoka cena vremenom postati manji problem. Jedan od primera je HVO100 – gorivo napravljeno od hidrogenizovanih biljnih ulja i ostataka životinjskih masti, koje BMW koristi u svojim dizel modelima, smanjujući emisije za čak 90% u poređenju sa klasičnim dizelom.
Porsche godinama eksperimentiše sa e-gorivima i od 2022. ih proizvodi u Čileu, koristeći vodu, CO₂ i energiju vetra. Ova goriva su gotovo klimatski neutralna i već se koriste u nekim njihovim modelima.
Ipak, pitanje ostaje da li će infrastruktura moći da podrži e-goriva u narednih devet godina. U svakom slučaju, pravilo EU se odnosi samo na prodaju novih vozila, dok će benzin i dizel moći da se koriste u automobilima koji su već na putevima.
Električna vozila postepeno dobijaju na popularnosti u Evropi. U prvih deset meseci ove godine, potpuno električni automobili činili su 18,3% ukupne prodaje. Hibridi su i dalje najprodavaniji sa 34,7%, dok plug-in hibridi drže 9,4%, što je prvi put ispred dizelaša.
U Hrvatskoj je registrovano 23.785 hibrida, što čini 36,6%, dok je električnih vozila registrovano samo 1.145, ili 1,8%, što je daleko ispod evropskog proseka. Ova situacija ukazuje na potrebu za daljim razvojem infrastrukture i politikama koje podržavaju prelaz na električna vozila.
