Mozak može da zadrži određeni stepen svesti satima nakon što lekari proglase pacijenta mrtvim, pokazali su podaci izneti na naučnoj konferenciji održanoj u Arizoni, prenosi Tajms. Istraživanja iskustava bliske smrti onih koji su se oporavili nakon srčanog zastoja ukazuju na to da bi lekari trebalo da duže nastave sa reanimacijom pacijenata. Učesnica konferencije je istakla potrebu za ponovnom procenom „reverzibilnosti smrti“ i da bolnice preispitaju svoje politike u vezi sa uzimanjem organa za donaciju.
Definicija smrti se obično opisuje kao nepovratan prekid cirkulatornih i moždanih funkcija, ali naučnici upozoravaju da tačan trenutak kada se to dešava može biti teže odrediti nego što se ranije mislilo. Studentkinja na Državnom univerzitetu Arizone, Ana Fauler, naglasila je da prelaz između života i smrti možda nije iznenadno isključivanje svesti, već postepeni proces. Ona je na sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke u Finiksu izjavila da novi dokazi pokazuju da biološke i neuronske funkcije ne prestaju naglo.
Prema njenim rečima, umesto toga, ove funkcije opadaju tokom više minuta do sati, što sugeriše da se smrt odvija kao proces, a ne kao trenutni događaj. „Studije srčanog zastoja pokazuju da do 20 procenata preživelih izveštava o svesnim iskustvima tokom perioda odsustva kortikalne aktivnosti“, rekla je Fauler. Takođe, naglasila je da neki pacijenti prijavljuju proverljive percepcije tokom ovog perioda.
Analizirajući desetine studija, uključujući i one o „neuroelektričnoj aktivnosti na pragu smrti“, Fauler je ukazala na istraživanje iz 2019. godine koje je pokazalo da mozak može emitovati električne signale i do satima nakon smrti. Sem Parnija, direktor istraživanja intenzivne nege i reanimacije na Univerzitetu u Njujorku, dodao je da mnogi ljudi koji umru u bolnici možda ostanu svesni duže nego što se očekivalo.
Jedna od važnih studija iz 2023. godine, objavljena u časopisu „Resuscitation“, pokazuje da se svest, budnost i kognitivni procesi mogu javiti tokom srčanog zastoja čak i do sat vremena dok se vrši KPR. Fauler je istakla da smrt treba posmatrati kao nešto što ima različite faze, slično stadijumima raka. Preporučila je dalje istraživanje kako bi se utvrdilo najbolje vreme za uzimanje organa od donora nakon njihove smrti.
Razumevanje biološkog vremena smrti može pomoći u donošenju odluka sa naučnom tačnošću i etičkom jasnoćom. „Istraživanja su pokazala da se mozak ne gasi odmah kada srce prestane da kuca. Kratki naleti organizovane moždane aktivnosti, često nazvani svesnost, mogu se javiti nakon srčanog zastoja, a neki pacijenti prijavljuju svesna iskustva tokom ovog perioda“, zaključila je Fauler. Ova saznanja mogu značajno uticati na način na koji se pristupa smrti i donaciji organa u budućnosti.
