U Srbiji, digitalizacija poljoprivrede beleži sve brži napredak, no sa povećanjem korišćenja digitalnih alata, otvaraju se i nova pitanja o zaštiti podataka poljoprivrednika. Ove teme su bile u fokusu konferencije „Digitalizacija sa poverenjem: zaštita podataka u poljoprivredi i usklađivanje sa evropskim standardima“, koja je održana u Privrednoj komori Beograda.
Pomoćnica direktora za nauku Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, prof. dr Snežana Janković, istakla je da su poljoprivrednici u poslednjim godinama značajno promenili svoj odnos prema digitalnim tehnologijama. Pre nekoliko godina, digitalizacija je bila nepoznata mnogim proizvođačima, dok danas sve više njih prepoznaje prednosti digitalnih alata, aplikacija i precizne poljoprivrede.
„Digitalizacija nije cilj sama po sebi, već sredstvo za povećanje produktivnosti, smanjenje troškova i donošenje kvalitetnijih odluka“, poručila je Janković. Ona je dodala da je najveći pomak postignut korišćenjem državnih digitalnih servisa, pre svega sistema eAgrar.
Međutim, Janković je upozorila da dalji razvoj digitalnih usluga postavlja važna pitanja o bezbednosti podataka. Kako je navela, podaci postaju jedan od najvrednijih resursa budućnosti, zbog čega je ključno jasno definisati ko njima upravlja, ko ima pristup i na koji način se mogu bezbedno deliti.
Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Re: People – Centra za društvo i tehnologiju, predstavila je ključne nalaze istraživanja. Ona je ocenila da podaci postaju strateški resurs moderne poljoprivrede, generišući se kroz različite sisteme i tehnologije, kao što su eAgrar, LPIS, sistemi subvencija, senzori, dronovi, GPS mehanizacija, satelitski servisi i brojne digitalne platforme.
Istraživanje u okviru projekta „Digitalizacija sa poverenjem: ka zaštiti podataka u agraru“ pokazalo je da približno polovina poljoprivrednika koristi digitalne tehnologije u svom radu, ali da većina njih nije prošla formalnu obuku za njihovu primenu. Dominantni kanali komunikacije su Viber i Fejsbuk, dok su elektronska pošta i specijalizovani digitalni servisi znatno manje zastupljeni, kako navodi AgroFin.
Posebnu pažnju privukao je podatak da poljoprivrednici često ostavljaju svoje podatke bez jasne predstave o tome ko im pristupa, na koji način se koriste i ko od njih ostvaruje korist. Većina ispitanika zaštitu podataka ne posmatra kroz pravne odredbe, već kroz strah od zloupotreba, prevara, curenja informacija i gubitka kontrole nad sopstvenim podacima.
Ova situacija ukazuje na potrebu za jačom regulativom i edukacijom poljoprivrednika o pravima i obavezama koje imaju u vezi sa svojim podacima. Digitalizacija može doneti mnoge prednosti, ali je od suštinskog značaja osigurati da poljoprivrednici budu svesni svojih prava i da imaju kontrolu nad informacijama koje dele.
Uzimajući u obzir sve ove izazove, važno je da se kreiraju strategije koje će omogućiti poljoprivrednicima da koriste digitalne alate sa poverenjem, uz odgovarajuću zaštitu njihovih podataka. Konferencija je pružila platformu za razmenu ideja i iskustava, kao i za diskusiju o budućim koracima u digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji.
Nastavak digitalizacije u poljoprivredi ne samo da će doprineti efikasnosti i produktivnosti, već će i omogućiti poljoprivrednicima da se lakše prilagođavaju tržištu i zahtevima potrošača. U tom smislu, usklađivanje sa evropskim standardima i jačanje zaštite podataka će predstavljati ključne aspekte u narednim godinama.
Poljoprivrednici, kao glavni akteri ovog procesa, moraju biti aktivno uključeni u formiranje politika i strategija koje se tiču digitalizacije i zaštite podataka, kako bi se osigurala održiva i odgovorna upotreba digitalnih tehnologija u agraru.
