Evropa je ove godine pretrpela ogromne gubitke u poljoprivredi, koji se procenjuju na 43 milijarde evra, a uzrok ovih problema su klimatske promene. Suša, oluje, požari i mraz doprinose sve većim štetama, a prognoze za naredne godine su još mračnije, s očekivanim gubicima od 126 milijardi evra do 2029. godine. Srbija nije izuzeta iz ovog negativnog trenda. U poslednjih 25 godina, zemlja je doživela osam ekstremnih suša, a procenjuje se da su gubici dostigli 9,5 milijardi evra.
Ove godine, voćarstvo je najviše stradalo. Tople zime koje su prethodile proleću često bude stabla prerano, dok ih aprilski mraz kasnije uništava. Na domaćim tržištima, kajsija gotovo da nije bilo, a cene trešanja su dostizale i 1.200 dinara za kilogram. Mraz i grad dodatno uništavaju ostatke uroda, dok su letnje vrućine često konačni udarac.
Štete se ne odnose samo na voćnjake; tradicionalne kulture takođe pate. Na nekim njivama neće biti ni kilograma kukuruza, dok se proizvođači krompira žale na slab urod, posebno južno od Save i Dunava. Očekivanje boljih vremenskih uslova naredne godine čini se kao suluda ideja. Stoga, važno je ozbiljno pristupiti ovom problemu.
U narednim izdanjima „Novosti“ biće objavljen serijal pod nazivom „Može li srpska poljoprivreda da se izbori sa klimatskim promenama“. U okviru ovog serijala, stručnjaci i nadležni će raspravljati o rešenjima za ovaj ozbiljan problem. Postavlja se pitanje da li je rešenje u intenzivnom ulaganju u sisteme navodnjavanja, da li svaka njiva mora biti zalivana, ili postoje sistemi koji mogu efikasno da zaštite useve od mraza i grada.
Takođe, razmatraće se da li je vreme da se odustane od nekih kultura i opredeli za one otpornije na trenutne klimatske uslove, kao i koliko je važna agro-tehnička priprema. Tokom istraživanja, dobijeni su korisni odgovori. Stručnjaci su pokazali da postoje ljudi sa znanjem i inovativnim idejama koji prate trendove iz drugih zemalja i nude rešenja. Ako država prepozna ozbiljnost problema i oformi tim za izradu strategije, kao i hitno deluje protiv klimatskih promena, postoji nada.
Teško je pobediti nemilosrdnu klimu, ali štete se mogu smanjiti na minimum. Ako su zemlje sa manje plodnim zemljištem uspele da se prilagode, verovatno možemo i mi. U ovom kontekstu, važno je naglasiti da su tri evropske zemlje – Grčka, Bugarska, Kipar i Malta – pretrpele štetu koja je iznosila jedan procenat bruto društvenog proizvoda za 2024. godinu. Odmah iza njih slede Italija, Španija i Portugalija, što dodatno ilustruje ozbiljnost situacije.
Klimatske promene ne pogađaju samo poljoprivredu, već utiču i na ekonomiju u celini. Poljoprivreda je jedna od ključnih grana srpske ekonomije, a njeni gubici mogu imati dugoročne posledice na životni standard građana. Zato je ključno da se svi akteri – od vlade do poljoprivrednika – udruže u borbi protiv klimatskih promena i razviju strategije koje će omogućiti održivost i otpornost srpske poljoprivrede.
U svetlu ovih izazova, potrebna su hitna rešenja i akcije. Samo zajedničkim naporima možemo se nadati da ćemo prebroditi ove teške dane i osigurati bolju budućnost za srpsku poljoprivredu i njene proizvođače. Pratite „Novosti“ za više informacija o ovom važnom pitanju.
