Zvanični podaci pokazuju da su na najvećem udaru deca predškolskog i školskog uzrasta, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Prema najnovijem izveštaju o epidemiološkom nadzoru za sezonu 2025/2026, u toku sedme izveštajne nedelje (od 9. do 15. februara 2026. godine), kontinuirano se prate epidemiološke, kliničke i virusološke karakteristike oboljenja širom zemlje.
U posmatranom periodu, u Srbiji su zabeležena 8.555 slučaja oboljenja sličnih gripu, što predstavlja blagi porast od 0,9% u odnosu na prethodnu nedelju. Sa druge strane, zabeležen je pad broja akutnih respiratornih infekcija. Prema podacima sentinel nadzora, registrovano je 11.956 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, što je za 1,9% manje nego u sedmici pre toga. Kao i u prethodnom periodu, virus se najbrže širi među najmlađom populacijom. Najviše stope incidencije beleže se u sledećim uzrasnim grupama: deca od 0 do 4 godine (stopa incidencije 550,65 na 100.000 stanovnika) i deca od 5 do 14 godina (stopa incidencije 307,65 na 100.000 stanovnika).
Putem Servisa javnog zdravlja, u sedmoj izveštajnoj nedelji zvanično su laboratorijski potvrđeni slučajevi infekcije virusom gripa tip A(H1)pdm09, kao i netipizirani virus tipa A. Ovi slučajevi registrovani su na teritoriji Grada Beograda, Nišavskog okruga, Moravičkog okruga, Šumadijskog okruga i Severnobanatskog okruga.
Prema dostupnim podacima za zemlje EU i EEA, nakon dostizanja vrhunca obolevanja krajem prošle godine, aktivnosti gripa su se smanjile, ali se i dalje održavaju na stabilnom, povišenom nivou. Stopa oboljenja sličnih gripu je iznad osnovnog nivoa u 23 evropske zemlje. Povišene stope akutnih respiratornih infekcija beleže se u šest država (Albanija, Bugarska, Nemačka, Litvanija, Španija i Velika Britanija – Engleska). Dominantan soj širom evropskog regiona ostaje virus gripa tip A(H3), koji čini 74% potvrđenih slučajeva tipa A. Iako je procenat pozitivnih uzoraka na grip u Evropi u padu (sa 34% na 28%), čak 33 zemlje prijavile su regionalnu ili široku rasprostranjenost virusa, objavio je „Batut“.
Mnogi se ovih dana bude sa temperaturom, bolovima u mišićima i malaksalošću, pitajući se da li je u pitanju obična prehlada ili grip koji može da nas obori u krevet za svega nekoliko sati. Kako razlikovati ova dva stanja i kada je vreme za lekara, objašnjava primarijus dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine. Prema njenim rečima, grip se razvija naglo i intenzivno. Oboleli od gripa često kaže da se oseća „kao da ga je voz pregazio“. Inkubacija traje kratko, od četiri sata do dva dana. Može se desiti da odete na posao potpuno zdravi, a da se kući vratite sa visokom temperaturom i jakim bolovima – objašnjava doktorka.
Dr Obradović naglašava da su prva tri dana bolesti presudna, ali i da se tada, pod određenim uslovima, može ostati kod kuće. Preporuka je da tri dana kod kuće skidamo temperaturu i lečimo se simptomatski, ali samo ako nemamo problem sa disanjem. Ukoliko se javi otežano disanje, temperatura ne može da se obori, ili je bol u grlu toliko jak da ne možemo da gutamo – tada se odmah treba javiti lekaru – upozorava ona. Posebno naglašava da lekove ne treba uzimati na svoju ruku, naročito antibiotike, jer oni ne deluju na viruse.
Ukoliko su simptomi blagi do umereni – kijavica, temperatura, malaksalost – terapija kod kuće podrazumeva obaranje temperature i jačanje imuniteta. Dr Obradović izdvaja i neke tradicionalne metode koje mogu ublažiti tegobe, kao što su tuširanje mlakom ili hladnijom vodom, guščija mast, čajevi od šipurka i nane, i posebno čaj od crne zove.
Med se s razlogom naziva prirodnim antibiotikom. Ima antiupalna i antibakterijska svojstva, ali se ne treba dodavati u vreo čaj jer visoka temperatura uništava njegova korisna svojstva. Zaključak je jasan: ako imate kijavicu i temperaturu, ostanite kod kuće, odmarajte i pratite stanje. Ali ukoliko se u prva tri dana pojave jaki bolovi u grlu, otežano disanje ili temperatura koja ne može da se obori – ne čekajte, već se odmah javite lekaru.
