Uglješa Mrdić, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, nedavno je poslao dopis Vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac tražeći dodatne podatke koji nisu uključeni u izveštaje tužilaštva za period od 2020. do 2025. godine. Ovaj zahtev je usledio nakon što odbor nije prihvatio određene informacije na svojoj poslednjoj sednici.
Mrdić je istakao da bi traženi podaci doprineli kvalitetnijoj raspravi o radu javnog tužilaštva, koja će biti tema naredne sednice Narodne skupštine. Konkretno, on je naveo da želi analize razloga za obustave postupaka koje su pokrenula javna tužilaštva, kao i analize ukinutih optužnica. Takođe, traži podatke o neuspelim optuženjima pred sudovima, posebno oslobađajućim presudama za optužnice koje je podiglo tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK).
Mrdić je posebno skrenuo pažnju na dugotrajne istrage, navodeći primer istrage ubistva advokata Miše Ognjanovića koja traje već sedam godina, bez jasnog objašnjenja u kojem se tužilaštvu taj predmet nalazi. On je kritikovao stanje u javnom tužilaštvu, tvrdeći da je to dokaz neefikasnosti i propusta, a posebno je istakao da predmet Ognjanovića leži u fioci glavnog tužioca za organizovani kriminal, Mladena Nenadića, bez ikakvog papira koji bi objasnio kako je tamo dospeo.
Mrdić je izrazio zabrinutost da se šteta po pravosudni sistem ne prepoznaje, ukazujući na to da su neki tužioci postali „gospodari života i smrti“, odlučujući koga će goniti ili šikanirati, često u skladu sa interesima stranih centara moći. On je naglasio da je nedostavljanje traženih informacija suprotno zakonodavstvu i Akcionom planu za Poglavlje 23 koji se odnosi na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, što bi moglo ugroziti evropski put zemlje.
Mrdić je smatrao da je ovo ozbiljan nedostatak, jer su oblasti koje je naveo prioriteti Srbije definisani javnim politikama i strategijama, a koje su važne za integraciju u EU. On je naglasio da neispunjavanje ovih prioriteta može rezultirati gubitkom sredstava iz EU fondova, što je posledica lošeg rada Vrhovnog javnog tužioca.
Dodatno, Mrdić je istakao da je važno utvrditi koliko je novca iz budžeta Srbije isplaćeno osobama koje su bile optužene bez dokaza. Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, odgovornost za štetu koju prouzrokuje nezakoniti rad javnog tužioca snosi Srbija, što bi moglo objasniti zašto su ti podaci skriveni u izveštaju Vrhovnog javnog tužioca.
On je naglasio da je javnosti poznato da je Srbija isplatila više od 150 miliona evra odštete osobama koje su bile gonjene od strane JTOK-a, samo u četiri velika predmeta, dok su tužioci izgubili desetak procesa. Mrdić je najavio da će tražiti dodatna objašnjenja od Ministarstva pravde o razlozima zbog kojih javni tužioci angažovani u JTOK-u imaju znatno veće plate od ostalih javnih tužilaca.
On je kritikovao troškove i razmere budžeta JTOK-a, koji za narednu godinu iznosi 4,3 miliona evra, navodeći da rezultati njihovog rada, koji se ogledaju u izgubljenim procesima i visokim odštetama, ne opravdavaju luksuz i privilegije koje uživaju.
U zaključku, Mrdić je postavio pitanje efikasnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, ukazujući na ozbiljne propuste koji mogu imati dugoročne posledice po pravosudni sistem i evropske integracije Srbije. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i transparentnost kako bi se obezbedila pravda i poverenje građana u pravosudni sistem.
