Telefonske poruke dvojice nekadašnjih policajaca Crne Gore, Ljuba Milovića i Ivana Stamatovića, otkrivaju da je zaštićeni svedok u slučaju ubistva Šćepana Roganovića pretrpeo policijsku torturu nakon hapšenja u februaru 2020. godine. Ovaj svedok, Miloš Đuričković, bio je član grupe koja je organizovala zločin, a njegovo hapšenje izazvalo je paniku među članovima škaljarskog klana koji su se bojali da bi mogao „progovoriti“.
U spisima Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore (SDT) citira se komunikacija između Milovića i Stamatovića iz marta 2020. godine. U tim porukama Stamatović obaveštava Milovića da su radili na slučaju Đuričkovića, koji je bio uhapšen i zadržan u Podgorici. On opisuje kako je Đuričković bio pod pritiskom i da je navodno pristao da postane svedok saradnik, te da ima informacije o ključnim osobama u zločinu.
Šćepan Roganović je ubijen 13. februara 2020. godine, a Đuričković je, prema rečima Stamatovića, bio pod pritiskom zbog straha od odmazde škaljarskog klana. Stamatović navodi da Đuričković zna mnogo o zločinu, uključujući informacije o drugim članovima organizacije, i da su se bojali da će otkriti njihove identitete.
U porukama se takođe pominje da je Đuričković bio „otet“ i da su ga policajci mučili da bi dobili informacije. Stamatović objašnjava kako su ga „ubacili u kola“, vezali i fizički zlostavljali dok nije počeo da priča. Policajci su bili svesni da je Đuričković povezan s drugim osobama koje su takođe bile uključene u kriminalne aktivnosti, uključujući i vođu kavačkog klana Radoja Zvicera.
Milović i Stamatović takođe razmenjuju informacije o planiranim hapšenjima, naglašavajući potrebu za pažnjom i diskrecijom kako bi se zaštitili njihovi izvori informacija. Stamatović navodi da Đuričković zna detalje o skrivenim mestima gde su članovi klana čuvali drogu i druge dokaze, što dodatno komplikuje situaciju.
U daljoj komunikaciji, Stamatović prenosi Miloviću da je Đuričković spominjao druge članove klana, uključujući personu po imenu Dule, koji je bio jedan od najagresivnijih članova. Policajci su bili svesni da bi informacije koje je Đuričković mogao da iznese mogle dovesti do hapšenja drugih ključnih figura u organizaciji, što bi moglo ugroziti njihov rad.
Prema informacijama iz komunikacije, Milović i Stamatović su planirali akciju hapšenja u Herceg Novom i razmatrali su kako da se pripreme za eventualne nalaze dokaza koje bi mogli da pronađu tokom akcije. Postojala je zabrinutost da bi Đuričković mogao otkriti skrivene informacije o drugim članovima klana, što bi moglo dovesti do njihovog hapšenja.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne propuste u radu policije, kao i na korišćenje nasilja i pretnji kao metoda za dobijanje informacija. Policijska tortura predstavlja kršenje ljudskih prava i etičkih standarda, a informacije iz ovih poruka dodatno naglašavaju potrebu za reformom u radu pravosudnog sistema i policije.
U svetlu ovih događaja, važno je da javnost i nadležni organi prepoznaju ozbiljnost situacije i rade na unapređenju zaštite svedoka i borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, neophodno je da se osigura odgovornost onih koji su zloupotrebili svoju poziciju da bi izvršili nasilje nad uhapšenima. Samo tako se može stvoriti pravičan i efikasan pravosudni sistem koji će štititi prava svih građana.
Ova situacija je još jedan podsetnik na to koliko je važno imati transparentne institucije koje će se boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala, a ne biti deo istog. U suprotnom, pravda će ostati nedostižna, a građani će i dalje biti izloženi nasilju i strahu.
