U Srbiji se planiraju značajne promene u oblasti bezbednosti saobraćaja, s posebnim fokusom na zaštitu pešaka, naročito dece. U cilju smanjenja saobraćajnih nezgoda, očekuje se postavljanje novih radara i kamera u blizini škola, kao i donošenje novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji bi mogao doneti veće kazne za prekršaje.
Prema rečima Mirka Kokovića, pomoćnika direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, pešaci su jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju, čineći skoro 50% smrtno stradalih na putevima Srbije. Statistika pokazuje da je broj smrtnih slučajeva u saobraćaju u poslednjih nekoliko godina konstantno visok, sa prosečno 500 smrtno stradalih godišnje. Ovakva situacija ukazuje na potrebu za hitnim merama kako bi se poboljšala sigurnost svih učesnika u saobraćaju.
Poslednji tragični incidenti, kao što je smrt žene na pešačkom putu u Rakovici, dodatno su naglasili važnost zaštite pešaka. Koković podseća da su pešaci, iako najbrojnija kategorija, veoma ugroženi jer nemaju zaštitne mehanizme poput sigurnosnog pojasa ili kabine. U trenutku nepažnje, posledice mogu biti fatalne.
U Novom Sadu, situacija je takođe alarmantna, gde pešaci često prelaze ulicu van obeleženih prelaza, što dodatno povećava rizik od nesreća. Kritične tačke, poput kružnog toka na Novom Beogradu, identifikovane su kao mesta sa visokom učestalošću saobraćajnih nezgoda, gde se vozila iz različitih pravaca prepliću, što dovodi do opasnih situacija.
Koković naglašava da saobraćajna kultura u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, što se može videti kroz broj saobraćajnih nesreća. Istovremeno, pešaci takođe snose deo odgovornosti, posebno kada prelaze ulicu van obeleženih pešačkih prelaza ili koriste mobilne telefone i slušalice, što ometa njihovu pažnju.
U cilju poboljšanja bezbednosti, planiraju se nove mere, uključujući postavljanje stacionarnih radara u zonama škola. Ove mere bi mogle značajno smanjiti brzinu vožnje i time smanjiti rizik od nesreća. Koković smatra da je važno da vozači budu svesni povećanog broja pešaka u ovim oblastima i da prilagode svoju vožnju tim uslovima.
Kada je reč o novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, stručnjaci se i dalje razmatraju mogućnost povećanja kazni, uzimajući u obzir primere iz drugih zemalja, poput Grčke, gde su kazne znatno strože. Koković ističe da bi veće kazne mogle doprineti smanjenju broja prekršaja i povećanju bezbednosti na putevima.
U zaključku, bezbednost pešaka u Srbiji zahteva hitne i efikasne mere. Povećanje svesti vozača o važnosti oprezne vožnje, kao i unapređenje infrastrukture kroz postavljanje radara i kamera, mogu značajno doprineti smanjenju broja nesreća. Osim toga, donošenje novog Zakona o bezbednosti saobraćaja sa strožim kaznama može biti ključno u borbi protiv bahate vožnje i povećanju sigurnosti svih učesnika u saobraćaju.
