Na aukciji kuće Schloss Ahlden iz Nemačke juče je otkupljen srebrni svećnjak sa dvora Obrenovića, čime je ovaj značajni predmet vraćen u Srbiju. Prema rečima ministra kulture Nikole Selakovića, reč je o najvećem predmetu od srebra koji je pripadao srpskom dvorskom mobilijaru dinastije Obrenović. Ovaj svećnjak će obogatiti zbirku Istorijskog muzeja Srbije.
Petokraki svećnjak u Ampir stilu sa skulpturom boginje pobede Nike (Viktorije) težak je 8 kilograma i 30 grama srebra, visok 78 centimetara, a delo je poznatog bečkog zlatara Antona Kola. Na podnožju svećnjaka nalazi se u srebru izliven grb Kraljevine Srbije. Selaković naglašava simboliku ovog otkupa, ističući ponos što se ovaj predmet, nakon decenija lutanja po svetu, vraća kući.
Srebrni svećnjak je kao Lot 47 dostigao cenu od 28.000 evra na 194. Umetničkoj aukciji. Ovaj predmet ilustruje bogatstvo i raskoš dvora dinastije Obrenović, čije je blago nakon Majskog prevrata bilo rasuto. Dejan Vukelić, istoričar umetnosti, objašnjava da je deo blaga uništen ili pokraden tokom noći prevrata, dok je ostatak rasprodat na aukcijama. Kralj Milan Obrenović, poznat po svojoj ljubavi prema umetnosti i kolekcijama, stvorio je raskošan dvor koji je predstavljao Srbiju na evropskoj sceni.
Milan Obrenović je bio kolekcionar impresionista, a njegova umetnička kolekcija pokazivala je njegov istančani ukus. Bio je prijatelj sa nekim od najpoznatijih impresionista, poput Lotreka. Njegov dvor, koji je izgrađen prema projektu Aleksandra Bugarskog, imao je impresivnu arhitekturu koja je, nažalost, sačuvana samo na fotografijama zbog raznih devastacija tokom istorije.
U trenutku prevrata, mobilijar u beogradskom dvorskom kompleksu brojao je više od 60.000 predmeta. Tročlana državna komisija je 1903. godine napravila inventar kraljevskih i krunskih dobara, a postojala je i komisija koja je odvajala privatnu od dinastičke imovine Obrenovića. Novi kralj, Petar I Karađorđević, bio je svestan da bi bilo kakvo odugovlačenje u ovom procesu moglo dodatno pogoršati situaciju Srbije na međunarodnoj sceni.
Kraljica Natalija, posle prevrata, ponudila je veliki deo memorabilija Obrenovića na aukciji u Beču, koja je bila najveća do tada. Na aukcijama širom Evrope, zaostavština Obrenovića rasprodavana je i delila se među evropskim kolekcionarima. U nekim slučajevima, predmeti su stizali pod ratnim okolnostima, što dodatno otežava njihovo vraćanje.
U poslednjih godinu dana, Ministarstvo kulture Srbije je, između ostalog, otkupilo razne predmete od značaja za srpsku kulturu, uključujući fotografiju kraljice Natalije, rukopisne knjige i druge artefakte. Ovaj proces vraćanja kulturnog blaga je od velikog značaja za identitet i istoriju Srbije.
Vraćanje srebrnog svećnjaka Dejan Vukelić ocenjuje kao značajnu akciju, koja doprinosi ponovnom vrednovanju uloge i značaja dinastije Obrenović u srpskoj istoriji. Njegove reči ukazuju na to da su poslednjih godina objavljene objektivne biografije kneza Mihaila i kralja Milana, što je doprinelo boljem razumevanju značaja ove dinastije za srpsku istoriju.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da se Srbija sve više trudi da povrati svoje kulturno nasleđe. Ovaj povratak srebrnog svećnjaka nije samo fizički povratak umetničkog dela, već i simboličan gest vraćanja dela srpske istorije i kulture. Tokom vremena, koliko god da su predmeti bili rasuti širom sveta, njihova vrednost i značaj uvek će ostati neprocenjivi za srpski narod.
