Miroslav Mika Aleksić, poznati reditelj i vlasnik dramskog studija, sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu. Preminuo je 19. januara u svom stanu, nakon dvogodišnje borbe sa rakom. Ova teška bolest ga je nažalost na kraju savladala, a njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo u poslednjim mesecima života.
Na sahrani su se okupili najbliži prijatelji i članovi porodice, koji su ga podržavali tokom teških trenutaka, uključujući i sudski postupak koji je vođen protiv njega u Višem sudu u Beogradu. Aleksić je bio optužen za silovanje i nedozvoljene polne radnje od strane sedam polaznica njegovog dramskog studija. Njegova supruga Biljana, koja je neprekidno verovala u njegovu nevinost, primala je saučešće u crkvi na groblju, gde je bio izložen sanduk sa Mikinim telom.
Sahrani su prisustvovali i mnogi poznati ljudi iz javnog života. Među njima je bio i glumac Goran Sultanović, koji je sa Aleksićem bio prijatelj više od 50 godina. Sultanović je bio jedan od retkih iz filmske industrije koji je javno branio Aleksića tokom suđenja. Njegove emocije su bile očigledne kada je prišao kovčegu, a kasnije je pomagao da se sanduk iznese iz crkve, dok je povorka krenula ka grobnom mestu.
Osim Sultanovića, kovčeg su nosili i glumac Vuk Kostić, bivši fudbaler Dušan Savić, te Aleksićev advokat Zoran Jakovljević. Mnogi drugi glumci i članovi umetničke zajednice takođe su došli da se oproste. Među njima su bili Viktor Savić, Rastko Janković, Branko Milićević Kockica, i drugi, uključujući mlađe generacije njegovog dramskog studija. Novinarka Marina Rajević Savić, koja je pre više od dve decenije snimila prvu emisiju o Aleksićevom radu, takođe je bila prisutna.
Aleksićev dramski studio bio je poznat po tome što je tri decenije pružao obrazovanje mladim glumcima, učeći ih ne samo glumi, već i važnim životnim veštinama kao što su dikcija, samopouzdanje i kultura. Međutim, nakon iznošenja optužbi i njegovog hapšenja u januaru 2021. godine, studio je zatvoren, a njegov ugled je ozbiljno narušen.
Na suđenju, Aleksić je negirao sve optužbe, tvrdeći da su devojke sve izmislile. Javnost je bila podeljena, a njegovu porodicu su pogodili medijski napadi. Iako su sve optužbe bile iznete, suđenje je prekinuto zbog Aleksićevog zdravstvenog stanja, a mnogi su smatrali da nije imao priliku da se u potpunosti brani.
Nad njegovim grobom, blizak prijatelj je pročitao nekoliko rečenica oproštaja i dve pesme, od kojih je jedna govorila o stidu, što je njih dvojicu nekada povezalo. Sveštenik koji je postao blizak Aleksiću u poslednjim danima, rekao je da svako na rođenju dobije svoj krst i da je Mikin bio težak, koji je nosio zajedno sa suprugom Biljanom sve do Krstovdana. Na kraju sahrane, manji hor je izveo duhovnu pesmu, čime su obeležili njegov odlazak.
Aleksić je ostavio značajan trag u srpskoj umetnosti i kulturi, ali i kontroverze koje će ga pratiti i nakon smrti. Njegova ostavština će sigurno ostati predmet rasprava, kako među onima koji su ga obožavali, tako i onima koji su ga kritikovali. U svakom slučaju, kraj jednog umetnika i ličnosti koja je oblikovala mnoge talente u Srbiji obeležen je s tugom i sećanjem na sve što je učinio za pozorišnu scenu.
