Cetinjske tragedije, koje su se dogodile tokom poslednjih nekoliko godina, ostavile su dubok trag u srpskom društvu. Na sednici skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu, koja je nedavno održana, raspravljano je o ovim tragičnim događajima. Odbor se fokusirao na masovne zločine koji su se dogodili na Cetinju, a koji su rezultirali smrću više od 20 ljudi, uključujući četvoro dece. Ova tema je postala izuzetno važna, s obzirom na činjenicu da su se ovakvi incidenti dogodili u relativno kratkom vremenskom intervalu.
Prvi od zločina koji su izazvali veliku pažnju desio se 12. avgusta 2022. godine, kada je Vuk Borilović izvršio masakr u kojem je poginulo deset osoba, među kojima su se nalazila i dva dečaka, rođena braća. Ova tragedija šokirala je lokalnu zajednicu i čitavu zemlju, postavljajući pitanja o sigurnosti i mentalnom zdravlju građana. Drugi masovni zločin dogodio se 1. januara 2023. godine, kada je Aca Martinović ubio 12 ljudi, uključujući dvoje dece. Oba incidenta su izazvala široku osudu i dovela do rasprava o potrebnim reformama u sistemu bezbednosti.
Jedna od ključnih tema koja se pojavila na sednici Odbora bila je potreba za unapređenjem sistema mentalnog zdravlja u Srbiji. Mnogi stručnjaci smatraju da su ovakvi zločini rezultat neadekvatnog pristupa mentalnom zdravlju, kao i nedostatka podrške za osobe koje pate od psihičkih poremećaja. U društvu se često stigmatizuje mentalno zdravlje, što može sprečiti ljude da potraže pomoć. Odbor je naglasio potrebu za jačanjem resursa i podrške za mentalno zdravlje, kao i edukaciju javnosti o važnosti ovog pitanja.
Osim mentalnog zdravlja, raspravljalo se i o pravnim aspektima ovih zločina. Učesnici sednice su se osvrnuli na postojeće zakone i procedure koje se tiču oružja i nasilja. Mnogi su se složili da je potrebno pooštriti zakonske regulative kako bi se smanjila mogućnost da osobe sa psihičkim poremećajima dobiju pristup oružju. Takođe, istaknuta je važnost ranog prepoznavanja potencijalnih počinilaca nasilja i sprovođenja preventivnih mera.
Na sednici su takođe predstavljeni podaci o povećanju nasilja u društvu, što dodatno naglašava hitnost problema. U poslednjih nekoliko godina, zabeležen je porast broja nasilnih incidenata, što dovodi do zabrinutosti među građanima. Odbor je pozvao na zajednički rad svih relevantnih institucija kako bi se obezbedila sigurnost građana.
U raspravi su učestvovali i predstavnici različitih nevladinih organizacija koje se bave pitanjima bezbednosti i mentalnog zdravlja. Njihovi izveštaji su ukazali na potrebu za boljom saradnjom između institucija i civilnog društva, kako bi se razvili efikasni programi prevencije nasilja. Stručnjaci su naglasili važnost edukacije mladih o nenasilnom rešavanju sukoba i razvoju emocionalne inteligencije.
Ova sednica je takođe pružila priliku za postavljanje pitanja o odgovornosti institucija u slučaju ovih tragedija. Mnogi su se zapitali da li su nadležni organi pravovremeno reagovali na upozorenja o potencijalnim rizicima i da li su postojale adekvatne mere zaštite. Odbor je zaključio da je potrebno sprovesti analize kako bi se utvrdilo gde su bile slabosti u sistemu i kako ih ispraviti.
Na kraju, jasno je da su tragedije na Cetinju otvorile važna pitanja o bezbednosti i mentalnom zdravlju u Srbiji. Potrebna su hitna rešenja i reformske mere kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Država, institucije i društvo kao celina moraju zajedno raditi na izgradnji sigurnijeg okruženja za sve građane.
