Na Pribojskom groblju juče se okupila velika masa ljudi kako bi ispratili Aleksandra Masalušića (37), koji je tragično izgubio život u saobraćajnoj nesreći na magistrali Čačak-Požega, zajedno sa dvadesetogodišnjom Anom Radović. Ova tragedija je duboko pogodila lokalnu zajednicu, a opelo je održano u podne u prisustvu rodbine, prijatelja, poznanika, kao i mnogih onih koji Aleksandra nikada nisu upoznali, ali su osetili potrebu da pruže podršku porodici.
Kolona ljudi koja se slivala kroz kapiju groblja svedoči o dubokom strahu i tugovanju koje je zadesilo ovaj mali grad. Mnogi su došli da iskažu saučešće i solidarnost, čak i oni koji su bili samo površno upoznati s nesrećom. Jedan od meštana Priboja je izjavio: „Ovo je velika tragedija, svi o tome pričaju u gradu. Nismo se dobro poznavali, ali došao sam da pružim podršku porodici, da budem uz njih u najtežem trenutku.“
Aleksandar Masalušić bio je telohranitelj Nebojše Stojkovića Stojketa, nekadašnjeg vođe rakovičkog klana. U trenutku nesreće, on i Ana su se vraćali sa Zlatibora prema Beogradu. Poslednji kontakt sa Aninim porodicom bio je u 18:45, kada je javila da prolaze kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru. Nakon toga, mobilni telefon je utihnuo. Njihov automobil je s puta sleteo, probio zaštitnu ogradu i pao u provaliju. Njihova tela su pronađena na dnu betonskog okna nakon višednevne potrage.
Ova tragedija nije samo još jedna u nizu saobraćajnih nesreća, već i snažan podsetnik na stanje puteva i sigurnosnih mera. Stručnjaci su odmah reagovali, ističući da zaštitne ograde na mestu nesreće nisu bile adekvatne. Profesor Saobraćajnog fakulteta Boris Antić je izjavio da ograda nije bila u funkciji, da je bila deformisana i preniska, što je doprinelo nesreći. Međutim, u Priboju juče niko nije govorio o tehničkim detaljima, već su se svi fokusirali na gubitak mladih života.
Aleksandrova smrt i smrt mlade Ane ostavili su duboke ožiljke u srcima svih koji su ih poznavali. Ljudi su se prisetili njihovih osmeha, snova i budućnosti koja im je oduzeta. U ovakvim trenucima, kada se suočavamo sa smrću, često se preispitujemo o životu i vrednostima koje imamo. Tragedija kao što je ova nas podseća na krhkost ljudskog postojanja i važnost svakog trenutka.
Uvek je teško naići na reči utehe u ovakvim situacijama. Ljudi se okupljaju da pruže podršku, ali reči često ne mogu da umanje bol gubitka. Aleksandrova porodica i prijatelji su u trenutku kada su se oprostili od njega, osećali tugu koju je teško opisati. Gubitak voljene osobe ostavlja neizbrisiv trag u životima onih koji ostaju iza njih.
Ova nesreća takođe otvara pitanja o odgovornosti kada je reč o sigurnosti na putevima. Mnogi su se zapitali kako je moguće da zaštitne ograde nisu bile adekvatne, i ko će snositi odgovornost za ovakve propuste. Iako su stručnjaci izneli svoja mišljenja, suština ostaje u tome da se mora raditi na unapređenju saobraćajne infrastrukture kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
U Priboju, juče je vladala tišina, ali i osećaj zajedništva. Ljudi su se okupili da pruže podršku jedni drugima, shvatajući koliko je važno biti uz one koji su u bolu. U ovakvim trenucima, ljudskost i solidarnost dolaze do izražaja, i to je ono što može doneti malo svetla u tamu koju nosi gubitak.
Aleksandra Masalušića i Anu Radović pamtit će kao mlade ljude sa neostvarenim snovima, a njihova tragedija će služiti kao opomena svima nama o prolaznosti života i važnosti brige jednih o drugima.
