Na predsedničkim izborima u Irskoj 24. oktobra 2023. godine, učestvovaće samo tri kandidata, što je najmanje u poslednjih 35 godina. Ova smanjena trka rezultat je toga što je konzervativna kandidatkinja Marija Stin, koja je poznata po svojim stavovima protiv pobačaja, neuspešno pokušala da obezbedi mesto na glasačkom listiću. Prema izveštaju briselskog Politika, Stin je morala da prikupi podršku najmanje 20 poslanika, ali nije uspela da ispuni ovaj ustavni zahtev, što je izazvalo osudu desničarskih krugova.
S obzirom na to da je Marija Stin odustala, sada će se za predsedničku funkciju boriti tri kandidata: Ketrin Konoli, poslanica iz irske levičarske opozicije koja ima podršku laburista i stranke Šin Fejn; Heder Hamfris, veteranka iz Fine Gejla i aktuelna članica irske vlade; i Džim Gevin, sportista i kandidat iz stranke Fijana Fejl. Ovaj broj kandidata je najmanji od 1990. godine, kada je Meri Robinson postala prva predsednica Irske izvan stranke Fijana Fejl.
Fine Gejl, kao najveća proevropska stranka u Irskoj, nikada nije osvojila predsednički položaj. Međutim, najnovije ankete pokazuju da Heder Hamfris ima vodeću poziciju, zahvaljujući svom ugledu u ruralnim delovima zemlje i aktivizmu. Kladionice takođe favorizuju Hamfris kao najsigurniju opciju u trci za predsednika.
Iako irski predsednik nema izvršnu vlast, njegova funkcija potpisivanja zakona i mogućnost slanja zakona na proveru ustavnosti na Vrhovni sud, daju mu značajnu ulogu u političkom sistemu Irske. Predsednik ima ulogu simboličkog vođe države i predstavlja nacionalno jedinstvo, dok takođe ima i određene ovlašćenja u vezi sa zakonodavnim procesom.
Irski predsednički izbori se tradicionalno održavaju svake pet godina, a poslednji izbori pre ovih održani su 2018. godine kada je aktuelni predsednik Mihael D. Higinis ponovo izabran na ovu funkciju. Njegov drugi mandat završava 2025. godine. U ovom kontekstu, predstojeći izbori će biti ključni za oblikovanje budućnosti irske politike, s obzirom na to da će se novi predsednik suočiti sa izazovima kao što su ekonomski rast, klimatske promene i odnosi sa Evropskom unijom.
Ketrin Konoli, koja se takmiči za predsedničku funkciju, ističe se kao glas irske leve opozicije i predstavlja promene koje bi mogle uticati na društvene politike u zemlji. Sa podrškom laburista i Šin Fejna, njena platforma se fokusira na socijalnu pravdu i ekonomske reforme koje bi mogle privući glasove mladih birača i onih koji se bore protiv ekonomske nejednakosti.
Sa druge strane, Heder Hamfris, kao članica stranke Fine Gejl i aktuelna ministarka, ima iskustvo u vladi i može se pohvaliti rezultatima u raznim oblastima, što joj daje prednost u očima birača koji traže stabilnost i kontinuitet. Njena kampanja se oslanja na njenu sposobnost da poveže ruralne i urbane zajednice, kao i na njene prethodne uspehe u raznim vladinim pozicijama.
Džim Gevin, kao sportista, donosi drugačiji pristup kampanji. Njegova popularnost među mladim biračima i ljubiteljima sporta može mu pomoći da ostvari značajan uticaj na izborni rezultat. Njegova platforma se fokusira na promovisanje zdravog načina života i unapređenje sportskih aktivnosti među mladima, što ga čini jedinstvenim kandidatom u ovoj trci.
U zaključku, predstojeći predsednički izbori u Irskoj predstavljaju važan trenutak u političkom životu zemlje, s obzirom na to da tri kandidata reflektuju različite ideološke pristupe i vizije o budućnosti Irske. Kako se izbori približavaju, očekuje se da će se kampanje intenzivirati, a kandidati će se truditi da privuku što više glasova, s obzirom na značaj koji predsednička funkcija ima u oblikovanju politike i društva.
