Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP), dao je svoj komentar na proslavu povodom Dana nezavisnosti Crne Gore, koju je organizovao premijer Milojko Spajić. Knežević je istakao da su na ovoj proslavi bili prisutni „za ukupno 350 godina robije“, aludirajući na tajkune koje smatra simbolima stradanja, pljačke i privatizacije Crne Gore. On je naglasio da je imao poziv za prijem, ali da je odlučio da ne prisustvuje, jer smatra da je referendum o nezavisnosti bio pokraden.
Prema njegovim rečima, pokradenim referendumom omogućeno je stvaranje „lažne države“, koja se oslanja na antisrpsku politiku. Knežević je istakao da je došlo do asimilacije srpskog jezika i naroda, i izrazio zabrinutost što su posle 2020. godine, kada su se nadali rešenju svih pitanja, Srbi koji su nekada bili uz njega prihvatili Đukanovićeve tekovine.
Kada je upitan o odlasku Andrije Mandića na pomenuti prijem, Knežević je rekao da je to Mandićevo pravo da se opredeljuje na način koji smatra ispravnim. On je napomenuo da, da je bio na Mandićevoj poziciji, ne bi otišao na proslavu, jer smatra da bi time razočarao 185.000 građana koji su glasali za nezavisnost Crne Gore. Knežević je dodao da su i oni koji su podržali nezavisnost razočarani, jer je država postala nezavisna „sama od sebe“.
Knežević je ukazao na to da nikada nije bilo više Srba u Skupštini i vlasti, a da se o Srbima i njihovim pravima nikada manje nije govorilo. On je naglasio da niko ne želi da razgovara o jeziku, trobojci ili dvojnim državljanstvima, a mnogi su ih izgubili samo zato što su živeli u Srbiji.
Ova izjava Kneževića dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori oseća rastuća tenzija između različitih etničkih i političkih grupa, posebno između Srba i Crnogoraca. Mnogi veruju da je situacija u zemlji postala komplikovanija nakon promene vlasti 2020. godine, kada su se na vlasti našle stranke koje su se ranije suprotstavljale Đukanoviću i njegovoj partiji.
Proslava Dana nezavisnosti Crne Gore, koja se obeležava 21. maja, često je povod za političke polemike i nesuglasice. Za mnoge Crnogorce, ovaj dan predstavlja trenutak kada je Crna Gora obnovila svoju nezavisnost 2006. godine, dok drugi, posebno neki Srbi u Crnoj Gori, smatraju da je to dan kada je došlo do raskola i gubitka identiteta.
Knežević je u svojim izjavama ukazao na to da su Srbi u Crnoj Gori često marginalizovani i da se njihova prava ne poštuju u dovoljnoj meri. Njegove reči odražavaju osećaj mnogih Srba u zemlji koji se osećaju ugroženim i isključenim iz procesa donošenja odluka.
Ovakvi komentari i stavovi su deo šireg diskursa u Crnoj Gori, gde pitanja nacionalnog identiteta, jezika i prava manjina postaju sve važnija. U ovom kontekstu, Kneževićeve izjave mogu se posmatrati kao deo pokušaja da se skrene pažnja na ozbiljne probleme s kojima se suočava srpska zajednica u Crnoj Gori.
Kada se govorimo o budućnosti Crne Gore, jasno je da će pitanja nacionalnog identiteta i prava manjina ostati centralna tema. Kako političke stranke nastavljaju da se bore za uticaj i podršku, važno je da se svi glasi čuju, a da se traže rešenja koja će doprineti stabilnosti i jedinstvu u zemlji. Kneževićeve izjave su samo jedan od primera složenosti političkog pejzaža Crne Gore, koja se nastavlja razvijati u svetlu unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka.
