Cetinjske tragedije, koje su se dogodile u poslednje vreme, duboko su uzdrmale javnost i izazvale ozbiljna razmatranja o bezbednosti u ovom gradu. Tokom sednice Odbora za bezbednost i odbranu Skupštine, poslanici su se osvrnuli na dva masovna ubistva koja su se dogodila u Cetinju, a u kojima je poginulo više od 20 ljudi, uključujući i četvoro dece. Prva tragedija se dogodila 12. avgusta 2022. godine kada je Vuk Borilović ubio deset ljudi, a među njima su bila i dva dečaka, braća. Druga tragedija, koja se dogodila 1. januara 2023. godine, rezultirala je smrću 12 osoba, uključujući dvoje dece, a izvršitelj je bio Aca Martinović.
Tokom sednice, v.d. direktora Uprave policije, Lazar Šćepanović, istakao je da su policijski službenici preduzeli sve potrebne mere i da je događaj od 1. januara bio nepredvidiv. On je naglasio da je atmosfera na proslavi, gde je započeo krvavi pir, bila idilična i da video-snimak koji je objavljen nije došao iz policije, već iz lokalne zajednice. Šćepanović je dodao da bi sistem morao biti spreman da odgovori na slične situacije u budućnosti.
Ministar unutrašnjih poslova, Danilo Šaranović, izjavio je da je Specijalna jedinica policije spremna da reaguje u roku od minuta po pozivu i da se locira na mesto događaja. On je takođe podsetio na tragediju iz 2022. godine i istakao potrebu za unapređenjem bezbednosne politike i upravljanja policijom.
Pitanje bezbednosti na Cetinju postalo je još važnije nakon što je utvrđeno da je pištolj korišćen u masovnom ubistvu 1. januara pronađen u pomoćnom objektu, a postoji sumnja da je bio sakriven u šporetu. Šćepanović je potvrdio da je Martinović bio registrovan u evidencijama policije pre ovog zločina, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
Poslanik DPS-a, Oskar Huter, kritikovao je vlasti i postavio pitanje da li je broj policajaca na Cetinju bio dovoljan u trenutku tragedije. On je izrazio želju da Cetinje postane prestonica turizma i kulture, umesto što se sada doživljava kao prestonica kriminalnih klanova. Huter je takođe priznao sopstvenu odgovornost kao odbornik za to što nije ranije reagovao na situaciju.
Ove tragedije su otvorile široku diskusiju o bezbednosti u Crnoj Gori, posebno u kontekstu policijske efikasnosti i spremnosti da odgovori na pretnje. Bezbednosna politika i način vođenja policije u prethodnom periodu su takođe postavljeni kao centralna tema. Šaranović je naglasio da je potrebno preispitati pristup i strategiju u borbi protiv kriminala.
U svetlu ovih događaja, jasno je da Cetinje i Crna Gora moraju da preduzmu ozbiljne korake ka poboljšanju bezbednosti i zaštiti svojih građana. Neophodno je uspostaviti efikasnije mehanizme za prevenciju nasilja i brže reagovanje na incidente, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
Policija, vlasti i lokalna zajednica moraju zajedno raditi na pronalaženju rešenja koja će osigurati da se ovakvi događaji ne ponove. Edukacija građana o bezbednosti, kao i jačanje saradnje između različitih institucija, ključni su faktori u ovom procesu.
U zaključku, tragedije koje su pogodile Cetinje su podsetnik na krhkost ljudskih života i važnost bezbednosnih mera. Ove situacije zahtevaju hitnu reakciju i promene u pristupu kako bi se zaštitili najranjiviji, posebno deca. Bezbednost mora biti prioritet, a zajednica, vlasti i policija moraju raditi zajedno na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve građane.
