Tužilac Lazar Lazović je svedočeći na suđenju bivšem zameniku načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Goranu Papiću, i inspektoru Branislavu Panduru, izneo ozbiljne optužbe koje se odnose na sprečavanje hapšenja osumnjičenog za prodaju narkotika, Nikolu Kljukovnicu. U ovom slučaju, Papić se tereti za trgovinu uticajem, dok je Pandur optužen za zloupotrebu službenog položaja.
Prema rečima Lazovića, on je te noći, između 11. i 12. septembra 2020. godine, bio dežuran u tužilaštvu kada je došlo do primopredaje veće količine amfetamina. U toku policijske akcije, Lazović je imao više kontakata sa inspektorom Nemanjom Dašićem i načelnikom Nevenkom Marićem. Nakon hapšenja grupe osumnjičenih, Lazović je naložio da se svima odredi zadržavanje. Međutim, ubrzo je primio uznemirujući poziv od Dašića, koji je naveo da ima problema u vezi sa slučajem.
Marić je Lazoviću javio da je Kljukovnica na merama, što je, kako je rekao, moglo naštetiti njihovom radu. Lazović je bio zbunjen i tražio je dodatne informacije o tome ko je zadužen za Kljukovnicu, ali nije uspeo da dobije odgovore. Pandur mu je potom potvrdio da je Kljukovnica poznat i da se prikupljaju posebne dokazne radnje, ali nije mogao da otkrije koje mere se preduzimaju.
Nakon ovog razgovora, Lazović je doneo odluku da ne zadrži Kljukovnicu, dok su ostali privedeni ostali u zadržavanju. Lazović je kasnije sastavio belešku o događajima, a inspektori iz Službe unutrašnje kontrole su ga kontaktirali u vezi s tim. On je takođe napomenuo da se te noći nije čuo sa Papićem.
Odbrana Branislava Pandura je iznela primedbu na istinitost Lazovićevog iskaza, sugerišući da je svedočenje možda pristrasno ili neistinsko.
Goran Papić nije nepoznato ime u krugovima pravosudnih institucija. On je prethodno bio osuđen na kaznu zatvora od dve godine zbog trgovine uticajem, kada je urgirao da se Marku Miljkoviću, vođi beogradskog kriminalnog klana, vrati blindirani automobil bez adekvatne provere. Papić je ponovo osuđen u novembru 2024. godine na godinu dana kućnog zatvora uz elektronski nadzor zbog zlostavljanja i mučenja. Tokom svog mandata kao službeno lice u policiji, više puta je udario Dejana P. i naneo mu teške povrede.
Ove optužbe i prethodne presude ukazuju na ozbiljne probleme unutar sistema bezbednosti i pravde. Pitanje korupcije i zloupotrebe moći u redovima policije i pravosudnih institucija postaje sve važnije, posebno u svetlu sve većih problema sa organizovanim kriminalom.
Slučaj Gorana Papića i Branislava Pandura predstavlja samo jedan od mnogih primera gde su na površinu isplivale sumnje o zloupotrebi vlasti i uticaja u borbi protiv kriminala. Kako se suđenje nastavlja, očekuje se da će se otkriti dodatni detalji koji će osvetliti složene odnose unutar institucija zaduženih za borbu protiv organizovanog kriminala.
U međuvremenu, javnost prati razvoj događaja sa velikim interesovanjem, s obzirom na to da se radi o temama koje se tiču sigurnosti i pravde u društvu. Očekuje se da će presuda u ovom slučaju imati dalekosežne posledice ne samo za optužene, već i za sistem kao celinu, ukoliko se utvrdi da su zaista postojale zloupotrebe i nepravilnosti u postupanju policije i tužilaštva.
Pitanje poverenja građana u institucije koje bi trebale da štite zakon i red postavlja se ponovo, a odgovornost onih na ključnim pozicijama postaje sve očiglednija. U tom smislu, suđenje Goranu Papiću i Branislavu Panduru može biti prelomni trenutak u borbi protiv korupcije unutar pravosudnog sistema u Srbiji.
