Suđenje u parničnom postupku protiv Koste, Miljane i Vladimira Kecmanovića, osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i države Srbije, okončano je danas u Višem sudu u Beogradu. Ova parnica proizašla je iz tužbe porodice Dukić, koja je izgubila svoju ćerku Adrianju u masovnom zločinu koji je počinio Kosta Kecmanović 3. maja 2023. godine. Stranke će u narednom periodu dobiti pisanu presudu, a ovo je već četvrto okončano suđenje protiv Kecmanovića.
Sudija je odbio predlog advokatice Kecmanovića, Marine Ivelje, da se uradi novo veštačenje Koste, koje bi se bavilo njegovom sposobnošću rasuđivanja, ličnosti i motivacijom za izvršenje zločina. Takođe, odbijeno je i rešenje za neposredno saslušanje učiteljice Dragane Tomić, koja nije prisustvovala suđenju, navodeći da je sprečena i dostavila medicinsku dokumentaciju.
Veštaci koji su radili psihijatrijsko-psihološko veštačenje Koste svedočili su o njegovom stanju tokom izvršenja zločina. Predsednik Komisije, doktor Miodrag Stanković, objasnio je kontradiktornosti u nalazu, gde se navodi da je Kosta imao suženje svesti koje ga je omelo da upravlja svojim postupcima. Ipak, veštak je istakao da je Kosta bio svestan svojih dela i da je unapred planirao zločin. Prema njegovim rečima, Kosta je istraživao zakone i posledice svojih akcija, što ukazuje na to da je bio svestan krivične odgovornosti.
Tokom ispitivanja, advokatica Ivelja postavila je pitanja o tome šta je dovelo do prekida Kosta u njegovom planu. Stanković je rekao da Kosta nije prekinuo zločin zbog straha, već je jednostavno shvatio da nema municiju i odlučio da iskoči kroz prozor. Ivelja je citirala Kosta, koji je izjavio da se „uspaničio“ i da da nije toga, „mnogo bi krvavije bilo“. Veštaci su, međutim, ukazali na to da je sporadično nesećanje Koste iz tog perioda moglo uticati na prekid svesti, ali ne i na prekid ubijanja.
S druge strane, advokatica Ivelja je istakla da je tokom suđenja postojala tendencija da se izbegnu važna pitanja vezana za uzroke Kosta zločina. Ona je izrazila sumnju da je suđenje unapred donelo presudu, a da se formalno poštuju zakonske procedure bez dubljeg razmatranja uzroka tragedije. Ivelja je naglasila da je neobično što sudija odbacuje ključna pitanja i ne dozvoljava veštacima da se izjasne o važnim aspektima slučaja.
Advokatica Snežana Dunjić, koja zastupa porodicu Dukić, tražila je prinudno dovođenje razredne učiteljice, navodeći da ona može imati važne informacije o okolnostima zločina. Njeno odsustvo iz suda ponovo je izazvalo sumnju, s obzirom na to da su drugi svedoci tvrdili da je učiteljica mogla znati više o dečaku i njegovim problemima. Dunjić je dodala da su nakon skoro dve godine dobili odgovor od Ministarstva odbrane da je Vladimir Kecmanović trajno oslobođen služenja vojnog roka iz medicinskih razloga, ali nisu mogli otkriti detalje.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a suđenje je postalo simbol borbe za pravdu u društvu koje se suočava sa sve većim nasiljem među mladima. Smrt Adrianje Dukić ostavila je duboku ranu ne samo u porodici, već i u zajednici koja se sada suočava s pitanjima o uzrocima i posledicama ovakvih tragedija. Kako se suđenje bliži kraju, mnogi se nadaju da će presuda doneti neku vrstu pravde i možda otvoriti vrata za dublje razumevanje problema koji su doveli do ovakvog zločina.
