Na suđenju Nemanji Šućuroviću za ubistvo njegove partnerke Sonje Radoš, koje se odigralo 21. juna 2024. godine, njen brat Vojkan Radoš izneo je potresne detalje o poslednjim trenucima Sonjinog života. U Višem sudu u Beogradu, Vojkan je ispričao kako je saznao za incident. „Javio sam se na Sonjin poziv telefonom, a sa druge strane je bio Nemanja i kaže mi, ‘Sonja je pala’. Pitao sam ga da li diše, a on kaže, ‘ne znam’. Kada sam došao do njenog stana, zatekao sam je na podu i doktorku koja je reanimira,“ rekao je Vojkan.
Osvrnuo se na to kako je Sonja ranije bila veoma uredna i pedantna, dok je u trenutku kada je došao u njen stan zatekao haos – brdo obuće na ulazu, pakete vode u kuhinji, gomilu toalet papira i raspadnutu klimu. Izrazio je zabrinutost zbog toga što je Sonja tokom poslednjih godina udaljena od porodice i prijatelja, ističući da se sve više povlačila i nalazila razloge da ne dolazi kod njih.
U svom svedočenju, Vojkan je napomenuo da ga je Sonja obavestila o svom partneru Nemanji, ali je istakao da je to bilo sve što je saznao o njemu. „Meni je to smetalo, ali ona ga je izabrala,“ rekao je Vojkan, dodajući da se Nemanja prema Sonji ponašao dominantno, čime je izazvao zabrinutost u porodici.
Komšije Sonje Radoš, Vera i Ratibor Petrović, svedočili su o događajima te večeri. Vera je opisala kako su, kada su došli u stan, zatekli Sonju sa glavom i ramenima u hodniku, dok je ostatak njenog tela bio u kupatilu. „Pipnula sam puls, ali ga nije bilo. Nemanja je pričao sa Hitnom, rekao je dođite što pre, ja ne znam da radim reanimaciju,“ ispričala je Vera. Dodala je da je Nemanja pokušao da reanimira Sonju, ali da nije davao veštačko disanje.
U toku svedočenja, Vera je primetila modrice na Sonjinim nogama, ali nije imala saznanja da se Sonja žalila na povrede ili fizičko nasilje. „Nisam je videla da hramlje, niti mi se nekada požalila da je boli noga,“ kazala je Vera. Njen suprug Ratibor je takođe svedočio, naglasivši da nikada nisu čuli svađu ili galamu iz stana Sonje i Nemanije.
Obdukcija je pokazala da je Sonja imala povredu grudi i modrice po telu, što dodatno ukazuje na moguće nasilje koje je pretrpela. Iako je Vojkan Radoš kao oštećeni u procesu pridružio krivičnom gonjenju Šućurovića, nije istakao imovinski zahtev, što može sugerisati da je fokusiran na pravdu za svoju sestru.
Tokom suđenja, pojavili su se i drugi dokazi koji su ukazivali na to da je Sonja bila pod velikim stresom i pritiskom u vezi sa Nemanjom. Njena povučenost i izostanak društvenih interakcija mogli su biti znakovi emocionalnog i fizičkog nasilja. U poslednjih nekoliko godina, Sonja je sve ređe viđala svoju porodicu, što je dodatno zabrinulo njene najbliže.
Ovaj slučaj otvara pitanja o nasilju u porodici i kako se ono često odvija iza zatvorenih vrata, bez znanja prijatelja i porodice. Mnogi se pitaju kako su ljudi oko Sonje mogli da budu nesvesni njenog stanja i da li su mogli da primete znakove koji su ukazivali na to da je u opasnosti.
Ovaj tragičan događaj je podstakao širu diskusiju o nasilju nad ženama i potrebi za većom podrškom i zaštitom žrtvama. U društvu je potrebno podići svest o ovim pitanjima kako bi se sprečili slični slučajevi u budućnosti i kako bi se pružila adekvatna pomoć onima koji se suočavaju sa nasiljem. U ovom kontekstu, svaka priča o nasilju, kao što je Sonjina, postaje poziv na akciju za sve nas.
