U Višem sudu u Beogradu svedočenja dvojice zatvorenika, Milenka Miličića i Nikole Lukića, otkrila su potresne detalje o zlostavljanju koje je pretrpeo Stanimir Brajković (76) pre nego što je preminuo. Brajković je bio žrtva nasilja od strane trojice zatvorenika: Srećka Stefanovića, Saše Stankovića i Dalibora Petrovića, a njihova brutalnost je rezultirala njegovom smrću.
Miličić je na suđenju promenio svoj prethodni iskaz, u kojem je okrivio Stefanovića za zlostavljanje. Sada je tvrdio da su to radili Stanković i Petrović, opisujući scene nasilja koje je posmatrao. Prema njegovim rečima, vidio je kako su ga udarali kolenom ispod rebara i pesnicama, kao i kako mu je Srećko davao ćuške po glavi kada je uzimao cigare. Miličić je tvrdio da je više puta tražio pomoć od komandira, ali nije izneo detalje o zlostavljanju. Odbio je da prizna da je video neke od najbrutalnijih scena, kao što je davanje mokraće Brajkoviću.
Miličić je naveo da je često bio pod uticajem lekova, zbog čega je veći deo vremena provodio spavajući, što dodatno objašnjava njegovu pasivnost tokom događaja. Pored toga, istakao je da nije bio svedok fizičkog zlostavljanja od strane Lukića, osim jedne situacije kada ga je odgurnuo. Miličić je na suđenju istakao da nije imao pretnje od okrivljenih, ali je priznao da nije imao kapacitet da reaguje na nasilje zbog svog stanja.
S druge strane, Lukić je bio mnogo otvoreniji u vezi sa svojim svedočenjem. On je optužio sve trojicu okrivljenih za zajedničko zlostavljanje Brajkovića. Prema njegovim rečima, nasilje je počelo kada su Brajkoviću ponestali novca za kantinu, a zatim su ga počeli udarati. Lukić je rekao da su trojica zatvorenika redovno pretila Brajkoviću da ne prijavi njihovo ponašanje, govoreći mu da znaju gde živi i preteći da će mu oteti unuku.
On je opisao brutalne scene u kojima su ga udarali po telu, a posebno po rebrima i nogama. Brajković je, prema njegovim rečima, postajao sve slabiji i nije mogao da se kreće. Lukić je svedočio o poslednjim trenucima pre Brajkovićeve smrti, kada su ga trojica zatvorenika fizički napadala, stavljajući mu jastuk preko glave i prekrivajući ga ćebetom, kako bi prikrili njegove jauke.
Ova svedočenja bacaju svetlo na brutalno zlostavljanje koje se dešavalo unutar zatvorskih zidova, kao i na sistemsku nemoć da se takvo ponašanje spreči. Čini se da su zatvorenici bili u potpunosti svesni toga da mogu delovati bez kazne, dok su svi prisutni bili svedoci zlostavljanja. Izvori iz suda sugerišu da bi ova suđenja mogla otvoriti važnu diskusiju o uslovima u zatvorima i potrebnim reformama unutar zatvorskog sistema.
Zlostavljanje zatvorenika, posebno starijih osoba poput Brajkovića, postavlja ozbiljna pitanja o ljudskim pravima i zaštiti ranjivih grupa unutar zatvorskog sistema. Ove informacije ne samo da su šokantne, već i podstiču javnost da zahteva odgovornost i promene u načinu na koji se zatvorenici tretiraju.
S obzirom na svedočenja koja se iznose na suđenju, ostaje da se vidi kako će pravosudni sistem reagovati i da li će se odgovorni za ovaj strašni incident suočiti sa pravdom. Ova situacija može poslužiti kao upozorenje o nužnosti strožih mera za zaštitu zatvorenika i smanjenje nasilja unutar zatvora, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
