Dok se u ranim jutarnjim satima Ripanj još budi pod debelim snežnim pokrivačem, putevi su zavejani, a tišina sela prekidana samo škripom snega pod nogama, medicinske sestre i tehničari polivalentne patronaže i Službe kućnog lečenja Doma zdravlja „Voždovac“ već su na terenu. Njihova posvećenost i hrabrost ne poznaju granice, jer gde ne može automobil, ide se peške, a gde ni to nije moguće, koristi se traktor. Cilj im je jasan – doći do svakog pacijenta koji im je potreban.
Ekipa Doma zdravlja „Voždovac“ provela je dan sa ovim tihim herojima zdravstva, koji svakodnevno dokazuju da humanost ne poznaje vremenske uslove. Sa torbom punom terapije i lopatom kao delom obavezne opreme, probijaju se kroz snežne smetove, čiste sneg ispred tuđih kapija i pešače kilometrima, samo da bi stigli do onih kojima je pomoć najpotrebnija. Dr Bojana Rašić, šef Službe kućnog lečenja, objašnjava da se u ovakvim vremenskim uslovima trudimo da rasteretimo popodnevnu smenu i obavimo što više poseta pre podne, jer uveče temperature dodatno padaju i još je teže. Takođe, sestre i tehničari često idu u paru, što je sigurnije.
Ripanj, Prnjavor i Lipovica su najzahtevniji tereni, gde su kuće udaljene kilometrima jedna od druge. Dr Rašić navodi primer pacijenta sa karcinomom pluća do kojeg ekipa pešači svaki dan, a ponekad im dolaze po njih traktorom jer drugi prevoz ne funkcioniše. Automobili koje imaju nisu prilagođeni ovim uslovima, tako da su topla odeća, dobre čizme i strpljenje ključni za pružanje pomoći.
Direktorka Doma zdravlja „Voždovac“, spec. dr Nevenka Veličković, s ponosom govori o svojim zaposlenima. Terenske službe za kućno lečenje, polivalentnu patronažu i neodložne pomoći konstantno su na raspolaganju građanima Voždovca, potvrđujući da briga o zdravlju nikada ne prestaje, bez obzira na vremenske uslove. Ovaj izuzetno human poziv zahteva ne samo stručno znanje, već i posvećenost, entuzijazam i spremnost da se radi u najzahtevnijim uslovima.
Patronžne sestre Ivana Krstić i Miljana Simić rade na istom terenu. Ripanj, kao jedno od najvećih sela u Srbiji sa oko 15.000 stanovnika, zahteva dodatne resurse, ali Ivana i Miljana uspevaju da stignu do svih porodica. U prošloj godini rođeno je između 100 i 120 beba, a put od jedne do druge porodice često traje satima, pogotovo u ovakvim vremenskim uslovima. Iako se dešava da se zaglave, uvek se pobrinu da na vreme završe sve posete.
U jednom od tih domova žive baka Staka i deka Ivan Šutilo, koji su svakodnevno u kontaktu sa medicinskom sestrom Jelenom Knežić. Osim pružanja medicinske pomoći, Jelena im donosi i toplinu razgovora, jer nekada je to jednako važno kao i terapija. Oni su postali deo porodice, a njihov osmeh govori više od reči.
Služba kućnog lečenja radi 365 dana u godini, u dve smene, bez pauze. Njihov rad podrazumeva infuzije, injekcije, previjanja, zamene katetera, ali i trenutke pažnje i razumevanja. Nažalost, među pacijentima su i mladi i stari, nepokretni i teško oboleli. Teritorija koju pokrivaju – Prnjavor, Zuce, Ripanj, Jajinci, Kumodraž selo, Selo Rakovica i Beli Potok – meri se ne samo kilometrima, već i srcem.
Dok se sneg ponovo spušta nad Ripnjem, medicinske sestre i tehničari nastavljaju svoj put – tiho, skromno, ali sa ogromnim srcem. Za njih, svaki pacijent je nečiji roditelj, baka ili dete, i do svakog od njih mora se stići. Tamo gde put prestaje, počinje njihova misija, a njihova posvećenost i hrabrost su pravi primer humanosti u najtežim uslovima.
