Ivan Anušić, potpredsednik Vlade i ministar odbrane, potvrdio je svoju nameru da prisustvuje koncertu Marka Perkovića Tompsona, poznatog po tome što u svojim pesmama promoviše ustaštvo. Ova izjava dolazi u trenutku kada je tema Tompsonovog koncerta postala predmet rasprave, s obzirom na njegovu kontroverznu reputaciju i ideološki naboj njegovih nastupa.
Anušić je komentarisao i izjavu ministra branitelja Tome Medveda, koji je najavio da će Ministarstvo branitelja pomoći u obezbeđivanju ulaznica za branitelje koji žele da prisustvuju koncertu, koji će se održati na zagrebačkom Hipodromu. On je istakao da postoji ogroman interes za ovaj događaj i da je potražnja za kartama rekordna. „Velika je potražnja i ja ću lično biti na tom koncertu“, rekao je Anušić, dodajući da će Medved sam objasniti kako planiraju da obezbede karte i na kojim osnovama.
Ova situacija se odigrala na 34. godišnjicu formiranja 3. gardijske brigade Kune, kada su kod spomenika Željka Trbara položeni venci i održana ceremonija na kojoj su dodeljene beretke novim pripadnicama Tenkovske bojne Kune Gardijske oklopno-mehanizovane brigade. Ova brigada je poznata po svojim ratnim zaslugama tokom Domovinskog rata, a njihova tradicija i nasleđe često se povezuju sa nacionalnim ponosom i identitetom.
Tompson, kao izvođač, ima svoj deo obožavatelja koji ga smatraju simbolom otpora i nacionalne svesti, dok ga drugi kritikuju zbog njegovih pesama koje sadrže ustaške simbole i retoriku. Ova podeljenost u društvu dodatno se pojačava njegovim sve učestalijim nastupima i medijskim izjavama koje izazivaju polemiku. U poslednje vreme, koncerti Marka Perkovića Tompsona postali su mesto okupljanja za mnoge njegove pristalice, ali i predmet kritike od strane antifašističkih organizacija i političkih protivnika.
S obzirom na trenutni politički kontekst u Hrvatskoj, prisustvo vladinih zvaničnika poput Anušića na ovakvim događajima može se posmatrati kao pokušaj legitimizacije Tompsonovog rada i ideologije. Kritičari smatraju da ovakav pristup može doprineti širenju ekstremizma i netolerancije u društvu. Istovremeno, Anušić i njegovi pristalice vide Tompsona kao umetnika koji ima pravo da izražava svoje stavove i da okuplja ljude koji dele slične vrednosti.
Ovakve situacije često dovode do polarizacije javnog mnjenja, gde se jedan deo populacije identifikuje sa pesmama koje slave hrvatsku kulturu i tradiciju, dok drugi deli zabrinutost zbog potencijalnog širenja ekstremizma i mržnje. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se svi umetnici suočavaju sa odgovornošću da budu svesni uticaja koje njihova dela mogu imati na društvo.
U budućnosti, može se očekivati da će ovakvi događaji i dalje izazivati rasprave i podeljenosti unutar hrvatskog društva. S obzirom na to da će Anušić prisustvovati koncertu, postavlja se pitanje kako će to uticati na percepciju vlade i njen odnos prema pitanjima nacionalnog identiteta i prošlosti. Da li će to doprineti jačanju nacionalnog ponosa ili će stvoriti dodatne tenzije među građanima, ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, prisustvo visokih zvaničnika na ovakvim događajima ukazuje na to da se o pitanjima identiteta, nacionalizma i prošlosti i dalje vodi bitka na različitim frontovima, a umetnost ostaje jedno od ključnih mesta na kojima se ti sukobi manifestuju. Tompsonov koncert postaje ne samo muzički događaj, već i simbol trenutnih političkih i društvenih previranja u Hrvatskoj.
