BEOGRAD – Ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, istakao je da bi moguća nacionalizacija Naftne industrije Srbije (NIS) pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država bila suprotna međuvladinom sporazumu između Rusije i Srbije o energetskoj saradnji. U intervjuu za agenciju RIA Novosti, Bocan-Harčenko je naglasio važnost poštovanja sporazuma koji je potpisan 2008. godine, a koji se odnosi na saradnju u naftno-gasnom sektoru.
Bocan-Harčenko je citirao reči ruskog predsednika, koji je na direktnoj liniji odgovarao na pitanja o potencijalnoj nacionalizaciji NIS-a. Predsednik je naglasio kako se obje strane moraju pridržavati sporazuma, što ukazuje na značaj održavanja stabilnih i predvidivih odnosa između dve zemlje u oblasti energetike.
„Teško da je moguće naprosto impulsivno odmah sprovesti nacionalizaciju“, dodao je Bocan-Harčenko, ukazujući na kompleksnost situacije i potencijalne posledice koje bi takva odluka mogla imati na odnose sa Rusijom, kao i na energetski sektor Srbije.
Ovaj komentar dolazi u trenutku kada se u Srbiji sve više raspravlja o mogućim promenama u vlasničkoj strukturi NIS-a, naročito u svetlu trenutne geopolitičke situacije i sankcija koje su uvedene Rusiji. NIS je ključni igrač na tržištu nafte i gasa u Srbiji, što čini njegovo upravljanje i vlasništvo veoma važnim pitanjem za ekonomsku stabilnost zemlje.
Mnogi analitičari smatraju da bi nacionalizacija NIS-a mogla dovesti do dodatnih tenzija između Beograda i Moskve, kao i do negativnih posledica po investicije i poslovno okruženje u Srbiji. Naime, Rusija je jedan od glavnih investitora u energetskom sektoru Srbije, a bilo kakvo narušavanje odnosa moglo bi ugroziti buduće projekte i saradnju.
U isto vreme, postoji i pritisak unutar Srbije da se preispita uloga stranih investitora u ključnim sektorima, posebno u svetlu ekonomskih izazova i potrebe za većom kontrolom nad nacionalnim resursima. Ovaj kompleksan odnos između potreba za stranim kapitalom i želje za nacionalnom suverenošću predstavlja izazov za vladu Srbije.
Ambasador je takođe naglasio da bi nacionalizacija NIS-a mogla uticati na dugoročne planove i investicije koje su već dogovorene između Srbije i Rusije. Prema njegovim rečima, stabilnost i predvidljivost su ključni za uspeh svakog energetskog projekta.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Srbija već godinama u procesu diversifikacije svojih izvora energije, kako bi smanjila zavisnost od jednog dobavljača. Ipak, Rusija ostaje ključni partner, posebno kada je reč o snabdevanju gasom i naftom.
Osim toga, Bocan-Harčenko je ukazao na to da bi svaka odluka o nacionalizaciji mogla imati dalekosežne posledice i na druge sektore, te bi mogla stvoriti „efekt domino“ koji bi se mogao odraziti na celokupnu ekonomiju. U svetlu ovih izjava, moguće je očekivati da će se debata o budućnosti NIS-a nastaviti, a da će vlada Srbije morati pažljivo razmotriti sve opcije pre nego što donese konačnu odluku.
U zaključku, trenutna situacija oko NIS-a predstavlja izazov za srpske vlasti, koje moraju balansirati između potreba za nacionalnom kontrolom i očuvanjem strateških partnerskih odnosa sa Rusijom. Ova pitanja će zasigurno ostati u fokusu pažnje kako se budu razvijale okolnosti na globalnoj energetskoj sceni.
