Beograd – Pesniku, esejisti i književnom kritičaru Nenadu Šaponji danas je na Kosančićevom vencu uručena nagrada “Meša Selimović” za zbirku poezije “Blizanac vremena”. Ova nagrada se smatra jednom od najprestižnijih u srpskoj književnosti i dodeljuje se za najbolje književno delo u prethodnoj godini.
U svom obraćanju prilikom primanja nagrade, Šaponja je naglasio važnost reči u poeziji, ističući da pesnik treba da se izbori za pravo da koristi određene reči, ali i da razume njihova najdublja značenja. On je rekao da je važno razlikovati reči koje su dostojne jezika i smisla od onih koje to nisu. Šaponja je takođe dodao da reči moraju da rade iznutra, u ravnoteži između nesvesnog i svesnog, dodajući da nas one brane od nesklonih slojeva sveta.
Šaponja je govorio o ravnoteži između reči, koja se, prema njegovim rečima, može smatrati ravnotežom sa dušom kojoj se obraćamo. On je istakao da pesma nastaje u trenutku kada se prepozna taj prostor, naglašavajući da je prava nematerijalna tačka smisla pesme i života upravo ta ravnoteža. Ova višedimenzionalna ravnoteža vodi nas ka muzici reči, rekao je Šaponja.
O nagrađenoj zbirci govorio je književnik Mileta Aćimović Ivkov, koji je istakao da se čitalac kroz knjigu neprestano susreće sa metafizičkim tajnama i pitanjima. Aćimović Ivkov je podsetio da je naslov “Blizanac vremena” preuzet od Justina Popovića, gde se označava prostorni aspekt, dok je vreme prepoznato kao “gorko breme” čoveka. Njegove reči o Šaponjinoj poeziji ukazuju na to da ona teži dubljem razumevanju tajne bića i postojanja.
Motive zbirke Aćimović Ivkov je istakao kao što su duša, san, vreme, voda, leptir i svetlost, naglašavajući da oni predstavljaju simboličke oznake za ono što prevazilazi egzistencijalni horizont. Ova zbirka se, prema njegovim rečima, dotiče duhovne literature i nastoji da dublje istraži tajne postojanja.
Književni kritičar Jovan Pejčić ocenio je “Blizanac vremena” kao knjigu sa najviše upitnih iskaza u savremenoj srpskoj poeziji. On je primetio da u zbirci nema motiva, slika, metafora ili simbola koji ne sadrže znak pitanja, ističući da su i naslovi ciklusa oblikovani kao pitanja. Među njima su i naslovi poput “Kada neprimetno primetnim postaje?” i “Ko režira naše snove?”. Pejčić je dodao da zbirka gradi upečatljivo jedinstvo Šaponjine umetničke vizije života, sveta i stvaranja kroz teme bića, vremena, ljubavi, stvarnosti i privida.
U užem izboru za ovu nagradu, koja se dodeljuje 38. put, našle su se i knjige “Karota” Darka Tuševljakovića, “Sušt” Riste Vasilevskog, “Krotko” Bojana Vasića, “Frau Beta” Laure Barne i “Taman posla” Dragana Markovića. Članovi žirija, koji dolaze iz različitih generacija i zastupaju različite književne poetike, su pregledali više od sto naslova i na kraju su sa 21 glasom izabrali Šaponjinu knjigu “Blizanac vremena” koja je objavljena u izdavačkoj kući Prometej.
Nagrada “Meša Selimović” ustanovljena je 1988. godine i od tada su je dobili mnogi značajni pisci, uključujući Slobodana Selenića, Svetlanu Velmar Janković, Radoslava Bratića, Ivana V. Lalića, Radoslava Petkovića, Antonija Isakovića, Dobricu Ćosića, Gorana Petrovića, Selimira Radulovića i Slobodana Jovića.
Ovu nagradu tradicionalno dodeljuju “Večernje novosti” u saradnji sa Udruženjem izdavača i knjižara Srbije, uz podršku Ministarstva kulture Srbije. Ova nagrada predstavlja ne samo priznanje za izuzetno književno delo, već i podsticaj za dalji razvoj srpske književnosti.
