Hotelske usluge na bazi all inclusive aranžmana, koje su veoma popularne u Turskoj, uskoro bi mogle da dobiju novi koncept, kako su saopštili izvori iz turističke industrije. Turska fondacija za sprečavanje rasipanja hrane iznela je podatak da se u Turskoj godišnje baci oko 23 miliona tona hrane, a čak 35% voća i povrća završi u đubretu pre nego što stigne do trpeze. Ova situacija, koja dodatno podstiče inflaciju cena hrane, dovela je do inicijative od strane Predsedništva Saveta za poljoprivrednu i prehrambenu politiku.
Predstavnici turske turističke industrije su više puta predlagali reviziju formata all inclusive, ali većina njih veruje da će ovaj koncept ostati prisutan, uz moguće delimične izmene usled povećanih zahteva turista za kvalitetom usluge. Postoje različiti predlozi, uključujući one od strane udruženja ugostitelja, ali konačna odluka će biti na hotelima koji primaju turiste.
Savjet je pripremio sveobuhvatan izveštaj o borbi protiv rasipanja hrane, koji će biti predstavljen predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Očekuje se da će nakon izlaganja ovog izveštaja pred Skupštinom, zakonske mere pomoći u smanjenju rasipanja i sprečiti restorane da nameću obavezne porcije za „raskošne doručke“.
Trend „raskošnih doručaka“ postao je veoma popularan, ali je takođe doveo do značajnog rasipanja hrane. Ramazan Bingol, član Predsedničkog saveta i predsednik Udruženja svih restorana i turističkih radnika (TÜRES), ističe da se čak 50% hrane sa ovih doručaka baca. Ovaj problem se dodatno komplikuje kada restorani insistiraju na serviranju hrane prema broju gostiju, što dovodi do situacija u kojima grupe prijatelja naručuju manje porcije nego što im je servirano, a ostatak odlazi u đubre.
Bingol je naglasio da su hotelski švedski stolovi još jedan značajan izvor rasipanja hrane, jer gosti često uzimaju više nego što mogu da pojedu, misleći da imaju na raspolaganju veliki izbor. Očekuje se da će izveštaj Saveta dovesti do zakonskih mera koje će sprečiti ovakve prakse.
Jedna od predloženih mera je promena sistema all inclusive u sistem à la carte, gde bi gosti mogli da naručuju onoliko hrane koliko mogu da pojedu. Ovo bi smanjilo količinu hrane koja se baca i omogućilo gostima da uživaju u hrani koju su sami izabrali. Takođe, očekuje se da će biti uvedene zakonske regulative koje će sprečiti restorane da nameću obavezne porcije po osobi.
Pored toga, izveštaj će se baviti i problemom bacanja hrane na ulice pod izgovorom hranjenja uličnih životinja. Bingol ističe da to ne samo da prlja grad, već i povećava širenje bakterija. Preporučuje se da se ostaci hrane sakupljaju i šalju u skloništa za životinje, umesto da se bacaju na ulice.
Bingol je upozorio da bacanje hrane na ulicu može dovesti do bolesti kod životinja koje je jedu, kao i do širenja mikroba, što može izazvati dodatne zdravstvene probleme. Tvrdi da nijedna evropska zemlja ne dozvoljava bacanje hrane na ulicu, jer to narušava prirodnu ravnotežu.
S obzirom na sve navedeno, predložene mere imaju za cilj ne samo smanjenje rasipanja hrane u Turskoj, već i poboljšanje kvaliteta usluga u ugostiteljstvu. Smanjenje rasipanja hrane može doprineti smanjenju inflacije cena hrane, što je posebno važno s obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji. Ako se izveštaj usvoji, očekuje se da će doneti značajne promene u načinu na koji hoteli i restorani posluju, čime bi se mogla poboljšati i turistička ponuda, a istovremeno smanjiti negativni uticaj na životnu sredinu.
