BEOGRAD – Ekonomista Milan Beslać izjavio je danas da je produženje američke licence za poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) praktično isključeno. Prema njegovim rečima, najpovoljniji scenario za Srbiju bio bi prodaja ruskog većinskog paketa akcija trećoj strani.
„Sigurno mogu da kažem da se produženje licence neće dogoditi. Da su Sjedinjene Američke Države želele da nam učine tu uslugu, već bi to učinile. Umesto toga, dobijali smo samo kratkotrajna produženja“, rekao je Beslać u razgovoru za Tanjug.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se spekuliše o budućnosti NIS-a, koji je ključna kompanija za snabdevanje energijom u Srbiji. Beslać je takođe naglasio da su ranije postojala očekivanja da će ruski vlasnik biti primoran da se povuče iz vlasničke strukture NIS-a. Međutim, prema njegovim rečima, to bi predstavljalo geopolitički poraz za Rusiju i smanjenje njihovog uticaja na Balkanu, zbog čega Moskva neće napustiti kompaniju bez jasnog interesa.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je NIS, kao deo ruskog energetskog giganta Gazproma, od strateškog značaja za Srbiju. Osim što obezbeđuje značajan deo energenata, kompanija igra i ključnu ulogu u ekonomiji zemlje. S obzirom na trenutnu političku situaciju i odnose između Srbije i zapadnih zemalja, pitanje vlasništva nad NIS-om postaje još složenije.
Beslać je takođe komentarisao i druge aspekte trenutne situacije u energetskom sektoru. On je istakao da bi eventualna prodaja ruskog paketa akcija trećoj strani mogla otvoriti nova pitanja u vezi sa stabilnošću snabdevanja energijom u zemlji. U tom smislu, Srbija bi mogla biti primorana da razmotri alternative i diversifikaciju svojih izvora snabdevanja, posebno u svetlu povećanih tenzija između Zapada i Rusije.
Pored toga, ekonomski analitičari ukazuju na to da bi eventualna promena vlasničke strukture mogla uticati i na cene energenata na domaćem tržištu. Ako bi došlo do promene u vlasništvu, moguće je da bi novim investitorima bila potrebna vremena da se prilagode tržištu i razviju nove strategije, što bi moglo izazvati kratkoročne turbulencije.
Osim toga, pitanje naftne industrije nije samo ekonomsko, već i političko pitanje. Srbija se suočava sa sve većim pritiscima sa Zapada, koji žele da smanje ruski uticaj na Balkanu. U tom smislu, svaka odluka o NIS-u mora biti pažljivo razmotrena, kako bi se izbegle negativne posledice po nacionalnu ekonomiju i politiku.
U ovom trenutku, jasno je da će budućnost Naftne industrije Srbije zavisiti od složenih geopolitičkih faktora, kao i od unutrašnjih odluka koje će Srbija doneti u narednim mesecima. Dok se situacija razvija, mnogi će pažljivo pratiti kako će se odvijati pregovori i potencijalne promene u vlasničkoj strukturi NIS-a.
Beslać je u zaključku istakao da je važno da Srbija bude spremna na sve moguće scenarije i da razvije strategije koje će joj omogućiti da se prilagodi novim okolnostima. Uz sve veće tenzije u svetu, pitanje energetike ostaje ključno za budući razvoj Srbije, a odluke koje budu donesene u vezi sa NIS-om mogle bi imati dugoročne posledice po ekonomiju zemlje.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je NIS više od obične kompanije; ona predstavlja ključni deo ekonomskog i političkog pejsaža Srbije, čije će buduće upravljanje biti od suštinskog značaja za stabilnost i razvoj zemlje.
