Ekonomista Nenad Bumbić izjavio je danas da bi najbolja opcija za Srbiju bila da izdejstvuje privremeni povratak imovine Naftne industrije Srbije (NIS) u vlasništvo Republike Srbije. On je istakao da bi bilo korisno da se obezbede sredstva u budžetu koja bi omogućila realizaciju tog plana.
Prema rečima Bumbića, ključno je da ukoliko se odluči na prodaju NIS-a, nova vlasnička struktura bude usmerena ka očuvanju i povećanju obima rada rafinerije u Pančevu. On smatra da bi bilo najbolje da NIS ode u ruke kompaniji koja će imati interes da rafinerija funkcioniše sa maksimalnim kapacitetima.
Bumbić je dodao da nije isključena mogućnost da potencijalni kupac bude neka strana kompanija koja trenutno nije prisutna na našem tržištu, ali ima kapacitet i želju da investira u rad rafinerije. On je naveo da bi jedna od mogućih opcija mogla biti kompanija JANAF, koja se bavi transportom nafte i direktno zarađuje na tom poslu.
U razgovoru za Tanjug, Bumbić je istakao značaj očuvanja strateških resursa poput NIS-a, naglašavajući da je energetska sigurnost ključna za ekonomsku stabilnost Srbije. On je ukazao na to da bi država morala da bude pažljiva prilikom donošenja odluka o prodaji strateških kompanija, jer bi to moglo imati dalekosežne posledice po privredu.
Ovo nije prvi put da se razmatra mogućnost povratka NIS-a u vlasništvo Republike Srbije. Tokom godina, imovina NIS-a bila je predmet različitih pregovora i sporazuma, ali se čini da se u poslednje vreme ponovo otvara tema o potrebi za strategijom koja bi obezbedila da ova kompanija ostane u domaćem vlasništvu.
Bumbić je naglasio da bi pre bilo kakvih poteza, potrebno bilo da se razradi jasan plan o tome kako bi se organizovali resursi i sredstva potrebna za ovu akciju. On smatra da je važno da se Srbija ne oslanja isključivo na strane investicije, već da razvija svoje kapacitete i sposobnosti da samostalno upravlja ključnim resursima.
Osim toga, stručnjaci ukazuju na to da je trenutno stanje na tržištu energenata veoma promenljivo, te da bi bilo koja prodaja NIS-a mogla imati dugoročne posledice na energetsku politiku Srbije. U tom kontekstu, značaj održavanja domaće proizvodnje i prerade nafte postaje još očigledniji.
Bumbić je dodao da bi moguće rešenje moglo uključivati i javno-privatno partnerstvo, gde bi država zadržala određeni udeo u vlasništvu NIS-a, dok bi privatni investitori mogli doneti neophodna sredstva i tehnologiju za modernizaciju i unapređenje proizvodnih kapaciteta. Ova vrsta saradnje bi mogla obezbediti balans između privatnog interesa i državne kontrole nad vitalnim resursima.
U zaključku, Bumbić je poručio da je neophodno da se država aktivno uključi u pregovore o budućnosti NIS-a i da se ne dozvoli da se ova strateška imovina proda bez odgovarajuće analize i razmatranja svih mogućih posledica. Srbija mora da osigura svoju energetsku sigurnost i stabilnost, a to podrazumeva i održavanje kontrole nad svojim resursima. Na kraju, njegovo mišljenje je da je ključno pronaći investitora koji će imati dugoročne interese u razvoju NIS-a i koji će doprineti jačanju srpske ekonomije.
