Baš kao i ljudi, psi takođe mogu razviti osetljivost na različite spoljne i unutrašnje faktore. Simptomi kao što su češanje, crvenilo kože, dijareja ili učestalo kijanje mogu ukazivati na zdravstvene probleme koje ne bi trebalo ignorisati. Iako su neke reakcije bezopasne, postoje i one koje mogu ugroziti zdravlje vašeg ljubimca ako ne reagujete na vreme.
Najčešći oblik osetljivosti kod pasa javlja se na koži, poznat kao alergijski dermatitis. Glavni uzročnici su obično buve, grinje, plesan i polen. Psi reaguju intenzivnim češanjem, lizanjem, grickanjem i trljanjem, što može dovesti do rana, krasta i lokalnih infekcija. Mesta kao što su uši, prepone, stomak, njuška i šape su posebno ugrožena. Koža može postati crvena, topla na dodir i bez dlake. Vlasnici često ne primećuju prve simptome jer se reakcije ispoljavaju postepeno. Ako se ne leče, problemi mogu postati hronični.
Prašina, polen, grinje i buđ mogu uzrokovati neprijatnosti tokom proleća i jeseni, kada je koncentracija alergena najviša. Psi mogu pokazivati simptome poput pojačanog kijanja, iritacije oka, crvenila na šapama ili stomaku. Ako primetite da se simptomi javljaju tokom šetnji kroz visoku travu, razmislite o promeni rute i održavanju šapa čistima po povratku.
Preosetljivost na sastojke u hrani je retka i čini svega oko 10% slučajeva. U većini situacija reč je o intoleranciji, kada pas nema sposobnost da svari određene sastojke, poput laktoze, što može izazvati dijareju, gasove ili povraćanje, ali ne uključuje imuni odgovor. Alergijska reakcija na hranu manifestuje se kroz osip, svrab, pa čak i oticanje. Najpouzdaniji način dijagnostike je eliminaciona dijeta, gde pas jede samo hipoalergenu hranu nekoliko nedelja, a zatim se postepeno dodaju drugi sastojci uz nadzor stručnjaka.
Anafilaktički šok može nastati usled ujeda pčele, ose ili primene određenog leka. Ova ozbiljna reakcija može uključivati otežano disanje, povraćanje, nagli pad krvnog pritiska, konfuziju i gubitak svesti. U ovakvim situacijama svaki minut je dragocen. Ako sumnjate na anafilaksiju, odmah se obratite veterinaru, jer pravovremeno reagovanje može spasiti život vašem psu.
Ukoliko primetite sumnjive simptome, važno je da ne pokušavate sami da uvodite promene, već da se konsultujete sa veterinarom. On će isključiti druge bolesti i uraditi testove (kožne, krvne, eliminacione režime) kako bi identifikovao tačan uzrok problema. Lečenje zavisi od tipa problema: za netoleranciju se eliminišu problematične namirnice, dok se za kožne smetnje mogu koristiti šamponi, kreme ili kortikosteroidi. U slučaju ujeda buva, koriste se preparati za brzo uništavanje parazita.
Važno je da budemo pažljivi i osluškujemo signale koje nam naši ljubimci šalju. Uvođenjem redovnih veterinarskih pregleda i pravovremenim reagovanjem možemo značajno poboljšati kvalitet života naših pasa. Edukacija o zdravlju i osetljivostima može pomoći vlasnicima da prepoznaju simptome na vreme i da obezbede pravilan tretman, čime se može sprečiti pogoršanje stanja. Uvek je bolje biti proaktivan i brinuti se o zdravlju svog ljubimca, jer će to doprineti njihovom blagostanju i sreći.
