Kukuruz je jedna od najznačajnijih ratarskih kultura u svetu, a u Srbiji se seje tokom aprila i početkom maja, kada temperatura vazduha i zemljišta dostigne 10 stepeni. U ovom periodu, uz kukuruz se javlja i širok spektar korova koji, ako se ne suzbiju na vreme, mogu značajno smanjiti prinos. Korovska zajednica kukuruza u Srbiji obuhvata više od 200 vrsta, od kojih se svaka razlikuje po izgledu i sezonskoj dinamici.
Prolećni korovi obuhvataju efemere, zimsko-prolećne, rano prolećne, dok tokom vegetacije dolazi do pojave letnjih i jesenskih korova. Iako su mnoge od ovih vrsta prisutne, nije svaka jednako rasprostranjena ili lako suzbijena. Neke vrste, poput divljeg sirka, zubače i ambrozije, predstavljaju ozbiljnu opasnost po prinos kukuruza.
Divlji sirak se širi kako semenom, tako i podzemnim organima – rizomima, što otežava njegovo suzbijanje. U uslovima višegodišnje monokulture i primene herbicida sličnog dejstva, došlo je do ekspanzije ove vrste. Preporučuje se primena herbicida na bazi nikosulfurona u fazi kada je kukuruz u razvoju od dva do šest listova, a sirak visok 15 do 20 centimetara, uz poštovanje plodoreda.
Zubača je još jedan uskolisni korov koji umanjuje prinos kukuruza. Preventivne mere, kao što su duboka obrada zemljišta, mogu pomoći u suzbijanju ovog korova. Ova tehnika omogućava iznošenje rizoma na površinu kako bi došlo do njihovog izmrzavanja. Prolećna obrada zemljišta takođe može doprineti njihovom bržem propadanju.
Vrste iz roda Setaria i proso korovsko suzbijaju se kombinacijom zemljišnih i sistemičnih herbicida nakon nicanja. Suzbijanje širokolisnih višegodišnjih korova zahteva primenu preventivnih mera i efikasnih herbicida. Primera radi, poponac se suzbija herbicidima na bazi dikamba kada je kukuruz u fazi od tri do šest listova.
Palamida je značajan širokolisni korov koji se brzo širi i teško se suzbija. Ova vrsta se razmnožava vegetativno i generativno, što joj omogućava da se brzo regeneriše čak i nakon oštećenja. U ovom slučaju, kombinacija agrotehničkih mera, kao što su plodored, oranje i pravovremena primena herbicida, može doprineti smanjenju njenog širenja.
Ambrozija, poznata kao alergena biljka, takođe predstavlja ozbiljan problem u okopavinama. Suzbija se košenjem ili čupanjem, a može se koristiti i herbicid na bazi 2,4 D ili fluroksipira. Ukoliko se uništava košenjem, preporučuje se da se to radi na visini ispod pet centimetara kako bi se sprečio proces regeneracije.
Tatula, otrovna biljka koja sadrži alkaloide hiosciamin i skopolamin, može negativno uticati na kvalitet mleka kod stoke. Njeno suzbijanje uključuje višekratnu obradu zemljišta, uništavanje pre cvetanja, međurednu kultivaciju i primenu herbicida na bazi mezotriona ili dikamba.
Iz svih navedenih informacija, jasno je da je pravovremeno suzbijanje korova ključno za očuvanje prinosa kukuruza. Razumevanje različitih vrsta korova, njihovih karakteristika i načina suzbijanja može znatno olakšati rad poljoprivrednicima i doprineti boljoj proizvodnji. U tom smislu, primena efikasnih agrotehničkih mera i savremenih herbicida postaje neophodna kako bi se osigurala stabilna i kvalitetna proizvodnja kukuruza u Srbiji.
