Akile Polonara prolazi kroz jedan od najtežih perioda u svom životu. Nakon hrabre borbe sa tumorom testisa, italijanski košarkaš se suočio sa novim, ozbiljnijim izazovom – dijagnostifikovana mu je mijeloidna leukemija. U emotivnom intervjuu za italijansku „Gazetu dello Sport“ otvoreno je podelio svoja osećanja i strahove.
Polonara, koji ima 32 godine, izrazio je duboku zabrinutost zbog svoje dijagnoze. „Osećam se obeshrabreno. Nakon dve godine borbe s tumorom, mislio sam da je najgore iza mene. A onda sam saznao da imam još težu bolest. Svet mi se srušio“, rekao je on. Njegova borba protiv bolesti započela je u oktobru 2023. godine, kada je podvrgnut operaciji tumora testisa. U to vreme, činilo se da se stvari kreću nabolje, sve do rutinskih pregleda koji su obavljeni pred finale plej-ofa italijanskog prvenstva protiv Milana.
Na dan treće utakmice finala, Polonara je otišao na redovni CT pregled. „Sve je delovalo u redu. Ali te večeri, u hotelu, dobio sam temperaturu koja nije spadala. Pozvao sam lekara, koji mi je tada rekao da je jedan laboratorijski nalaz zabrinjavajući. Već narednog jutra bio sam u bolnici u Bolonji“, prisetio se Polonara. Prvobitna sumnja bila je na mononukleozu, ali su dodatne analize otkrile zastrašujuću istinu – mijeloidnu leukemiju.
„Kada sam čuo reč ‘leukemija’, odmah sam je povezao sa smrću. To je bio šok. U poređenju s tim, sve što sam prošao ranije delovalo je kao ništa“, iskreno je rekao. Zbog ove teške dijagnoze, Polonara neće moći da igra za reprezentaciju Italije ovog leta, a njegova budućnost na terenu ostaje neizvesna. „Teško mi je što neću igrati za nacionalni tim, ali ovog leta ću biti njihov najveći navijač. Imam svoju borbu koju moram da dobijem, a ako Italiji krene dobro – to će mi dati dodatnu snagu“, poručio je.
U ovim teškim trenucima, Polonara nije sam. Njegovi saigrači iz reprezentacije svakodnevno mu šalju poruke podrške. „Ne dozvoljavaju mi da se osećam usamljeno. Svaki dan se čujem sa dvojicom ili trojicom. U četvrtak sam dugo pričao s Galinarijem, pa sa Tonutom“, otkrio je Polonara. Posebno je istakao Marka Spisu, kao i selektora Đanmarka Poceka. „Spisua doživljavam kao brata. A Poceko mi piše svakog dana, od početka. Zaista osećam snagu te velike azurske porodice“, dodao je.
Polonara se nada da će se uskoro oporaviti i da će se vratiti na teren. Njegova borba sa bolešću postala je inspiracija za mnoge, a podrška koju dobija od porodice, prijatelja i kolega igra veliku ulogu u njegovoj borbi. Njegova hrabrost i odlučnost da se bori protiv ove teške bolesti očigledni su i služe kao podsticaj svima koji se suočavaju sa sličnim izazovima.
U svetu sporta, gde su fizička izdržljivost i mentalna snaga ključni, Polonara pokazuje da je istinska snaga u sposobnosti suočavanja sa životnim preprekama. Njegova priča o borbi protiv leukemije može inspirisati mnoge, a poruka o važnosti podrške i zajedništva u teškim trenucima je jasna. U ovom trenutku, akcenat je na njegovom oporavku i borbi za život, dok će njegovi navijači i kolege sačekati dan kada će se vratiti na teren, jači nego ikada.
