Interesovanje za IT studije ostaje stabilno, a maturanti pažljivo biraju fakultete i programe, s naglaskom na reputaciju i specifične oblasti. Analiza prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu, koju je sprovela platforma Infostud, pokazuje da su tehnički smerovi poput mašinstva, elektrotehnike i građevinarstva zabeležili manjak prijava, uprkos stalnoj potražnji poslodavaca za stručnjacima iz ovih oblasti.
Maturanti se i dalje najviše odlučuju za studije psihologije, medicine i stomatologije. U Novom Sadu, za 80 mesta na psihologiji prijavilo se 360 kandidata, što predstavlja 4,5 po mestu, dok je u Beogradu i Nišu konkurencija bila nešto niža. Ova popularnost može se povezati sa rastućim interesovanjem za mentalno zdravlje i otvorenijim pristupom traženju stručne pomoći. Slična situacija je i na studijama medicine, gde se na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavilo 242 kandidata, a na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu konkurisalo je 4,6 kandidata po budžetskom mestu.
Interesovanje za IT studije nije opalo, ali se razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata, dok je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na smeru Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije, konkurisalo 188 kandidata za 80 mesta. S druge strane, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, za Računarske nauke prijavilo se samo 14 kandidata na 70 mesta.
Ovi podaci ukazuju na to da mladi i dalje biraju IT, ali sa većim fokusom na specifične programe i reputaciju fakulteta. Razvoj veštačke inteligencije dodatno menja zahteve na tržištu rada. Iako programiranje ostaje ključno, poslodavci sve više cene razumevanje podataka, sajber bezbednost i praktičnu primenu AI alata. To znači da završavanje bilo kog IT smera više nije garancija brzog zapošljavanja.
S druge strane, određeni tehnički smerovi beleže značajne razlike između broja prijavljenih kandidata i potreba na tržištu. Na Tehničkom fakultetu u Boru, za 240 mesta konkurisalo je samo 57 kandidata, dok je na Građevinskom fakultetu u Subotici za 104 mesta bilo samo 33 prijavljena kandidata. Ova situacija može se povezati sa zahtevnošću studija i nedovoljnim razumevanjem inženjerskih karijera.
Podaci sugeriraju da mladi ne donose pogrešne odluke pri izboru fakulteta, već često biraju na osnovu ličnih interesa i predstava o budućim karijerama. Konkurencija pri upisu može ukazivati na privlačnost određenih programa, ali takođe može značiti i veću konkurenciju prilikom zapošljavanja. Manje popularni tehnički smerovi, s druge strane, mogu voditi ka stabilnijim oblastima sa ograničenim brojem novih stručnjaka.
Na kraju, važno je napomenuti da, iako su poslovi u industriji, proizvodnji i građevini manje vidljivi od karijera u IT-ju i marketingu, oni takođe nude značajne mogućnosti. Mnogi mladi možda nisu svesni tih opcija zbog nedovoljne informisanosti o tržištu rada. Maturanti bi trebalo da budu otvoreni za različite mogućnosti i da istraže kako njihovi interesi mogu da se poklope sa potrebama tržišta.
U svetu koji se brzo menja, prilagođavanje novim trendovima i potrebama tržišta rada postaje ključno za buduće generacije. Samo kombinovanjem svojih interesa, znanja i razumevanja tržišta, mladi mogu pronaći karijere koje će im omogućiti uspeh i zadovoljstvo u profesionalnom životu.
