Zoran Anđelković, trenutni direktor „Pošte Srbije“, nedavno je bio gost u emisiji „Na ivici“ na Jutjub kanalu Republika news, gde je govorio o svojim životnim odlukama, političkim razmimoilaženjima i ličnoj doslednosti. Njegova politička karijera traje više od tri decenije, a prisutan je na političkoj sceni još od vremena Saveza komunista, prolazeći kroz različite ključne pozicije u državnoj i partijskoj hijerarhiji.
Do 5. oktobra 2000. godine, obavljao je dužnost predsednika Izvršnog veća Kosova i Metohije, a u najtežim trenucima NATO bombardovanja ostao je uz svoj narod. Anđelković naglašava da je najvažnije ponositi se delima koja su učinjena za državu i narod, a ne zbog lične koristi.
U razgovoru se osvrnuo na to kako se oseća kada je reč o poštovanju i ceni koju mu daju drugi ljudi. „Meni je najvažnije da mogu da šetam slobodno ulicama, da idem na javna okupljanja, skupove, u kafiće. Bez problema, čak ni posle 5. oktobra nisam imao nikakvih neprijatnosti,“ ističe Anđelković. Naglašava i da je prirodno da, kada postoji jasan stav o nekom pitanju, dođe do razmimoilaženja u mišljenju. Na primer, on se protivi nezavisnosti Kosova i smatra da je aktuelni lider Aljbin Kurti neprijatelj srpske zajednice na Kosovu.
Anđelković veruje da je važno imati stav i ne biti pasivan, ističući da se u politici, kao i u životu, ne može biti „fikus“. „Nije dobro da svi mislimo isto, jer tada nema napretka, ni razmene ideja,“ objašnjava on. Kao direktor „Pošte Srbije“, on je započeo projekat uvođenja robota u poštama, što je naišlo na različite reakcije. Ipak, uspeo je da implementira robote u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, a uskoro i u Kraljevu.
Anđelković se priseća i teških odluka koje je morao doneti tokom svoje karijere, posebno kada je bio na Kosovu. Kaže da se suočio sa izazovima kada je odlučio da pokrene televiziju na albanskom jeziku. Tokom bombardovanja, suočio se s problemima u emitovanju programa, ali je uspeo da pronađe rešenje kako bi zadovoljio potrebe gledalaca. „Nisam hteo da ukinem program, ali ni da ljudi rade posle osam uveče,“ objašnjava on.
Jedna od njegovih anegdota uključuje sastanak s važnim srpskim liderima koji su se protivili njegovoj odluci o emitovanju programa na albanskom jeziku. Anđelković je imao jasan stav – taj program je bio namenjen Albancima, a ne Srbima. Njegova sposobnost da se suprotstavi pritiscima i ostane dosledan svojim principima bila je ključna u njegovom radu.
Takođe se osvrnuo na pregovore o obrazovanju na Kosovu, kada je bio pozvan da se uključi u planiranje nastave na albanskom jeziku. Njegovo protivljenje ovoj ideji bilo je zasnovano na strahu od sukoba koji bi mogli proizaći iz različitih nacionalnih simbola. „Rekao sam da ovo može izazvati veći konflikt nego da ništa ne potpišemo,“ ističe.
Na kraju, Anđelković je istakao važnost postizanja dogovora i saradnje između zajednica, čak i kada postoje velike tenzije. Njegova karijera pokazuje kako se, uprkos izazovima, može raditi na izgradnji mostova između različitih kultura i etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji.
Anđelković je svojim delovanjem inspirisao mnoge, ne samo u politici već i u poslovnom svetu, pokazujući snagu lične doslednosti i hrabrosti da se suprotstavi izazovima. Njegov pristup i iskustva mogu poslužiti kao lekcija svima koji se suočavaju s teškim odlukama u svom profesionalnom životu, naglašavajući važnost stava, upornosti i želje za napretkom.
