Podgorica – Falsifikovani novac predstavlja ozbiljan problem za zemlje Balkana i Evropske unije, a najviše lažnog novca dolazi iz ilegalnih fabrika smeštenih u Rumuniji. Ove kriminalne grupe su sposobne da nabave falsifikate po ceni koja iznosi samo dvadeset odsto vrednosti originalnog novca, što ih čini izuzetno profitabilnim za dalje distribuiranje.
Na primer, za milion evra lažnog novca kriminalci plaćaju samo 200.000 evra. Ova razlika u ceni ukazuje na visoku potražnju za falsifikovanim novcem na tržištu, kao i na efikasnost operacija koje se obavljaju u Rumuniji. Prema izveštaju RTCG, u ovoj zemlji se proizvode lažni evri, kuvajtski dinari i američki dolari. Ipak, britanska funta se smatra najtežom za falsifikovanje, što ukazuje na to da se kriminalne grupe fokusiraju na valute koje su lakše za proizvodnju i koje imaju veću tražnju.
Zbog svoje blizine, Balkan je posebno pogođen ovom problematikom. Falsifikovani novac često se koristi za finansiranje drugih kriminalnih aktivnosti, uključujući trgovinu drogom i oružjem. Ovo stvara dodatni pritisak na bezbednosne agencije koje se bore protiv organizovanog kriminala. U mnogim slučajevima, falsifikovani novac se koristi i za pranje novca, što otežava njegovu identifikaciju i praćenje.
Policijske agencije širom regiona, uključujući Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, rade na otkrivanju i neutralizaciji ovih kriminalnih mreža. Međutim, zbog složene prirode ovog problema, potrebna je međunarodna saradnja kako bi se efikasno suprotstavili organizovanom kriminalu. U poslednjih nekoliko godina, došlo je do povećanja broja hapšenja i zaplena falsifikovanog novca, ali se čini da su kriminalne grupe u stanju da se prilagode i pronađu nove načine za plasiranje svog proizvoda.
Jedan od izazova sa kojima se suočavaju vlasti jeste i nedostatak svesti građana o opasnostima od falsifikovanog novca. Mnogi ljudi nisu svesni kako prepoznati lažni novac, što ih čini lakim metama za prevarante. Edukacija javnosti o ovom problemu je ključna, jer može pomoći u smanjenju potražnje za falsifikovanim novcem i povećati šanse za identifikaciju i hapšenje onih koji ga distribuiraju.
Osim toga, postoje i tehnološki napredci koji se koriste u borbi protiv falsifikovanja. Na primer, mnoge banke i finansijske institucije sada koriste napredne sisteme prepoznavanja falsifikata koji mogu identifikovati lažni novac u veoma kratkom vremenskom roku. Ove tehnologije, zajedno sa obukama za zaposlene, pomažu u očuvanju integriteta finansijskog sistema.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je problem falsifikovanog novca složen i zahteva sveobuhvatan pristup. Uključivanje svih relevantnih aktera – od policije i vlade do banaka i građana – ključno je za uspešno suzbijanje ovog oblika kriminala. Samo kroz zajedničke napore moguće je smanjiti uticaj falsifikovanog novca na ekonomiju i društvo u celini.
Iako situacija može izgledati zastrašujuće, postoje pozitivni signali. Sa povećanjem svesti o problemu i jačanjem međunarodne saradnje, postoji nada da će se smanjiti količina falsifikovanog novca koji cirkuliše u regionu. Ovakve inicijative ne samo da bi poboljšale bezbednost i stabilnost finansijskih sistema, već bi i doprinele jačanju poverenja građana u ekonomske institucije. Na kraju, borba protiv falsifikovanog novca je borba za pravdu i sigurnost svih građana.
