PODGORICA – Trgovinski lanci i državne kompanije u Crnoj Gori i dalje dominiraju tržištem rada, zauzimajući svih prvih deset mesta na listi firmi sa najvećim brojem zaposlenih u 2024. godini. Ove informacije su objavljene u izveštaju Poreske uprave Crne Gore, koji pruža uvid u strukturu zapošljavanja u zemlji.
Kako se navodi, među 15 najvećih poslodavaca u Crnoj Gori nema ni jedne privatne kompanije koja se bavi proizvodnjom, preradom ili hotelijerstvom. Ovaj podatak ukazuje na to da su trgovinske delatnosti i državne kompanije ključni oslonac ekonomije, dok se proizvodni sektor suočava sa izazovima koji ga sprečavaju da postane značajniji poslodavac.
Najveći poslodavac u 2024. godini bila je trgovačka kompanija „Idea CG“, koja zapošljava 2.584 radnika. Ova kompanija je doživela porast broja zaposlenih nakon preuzimanja oko 700 radnika iz „Franca marketa“. Ovaj potez je omogućio „Idei CG“ da pretekne trgovački lanac „Voli trejd“, koji se sada nalazi na drugom mestu sa 2.367 radnika.
Tržište rada u Crnoj Gori pokazuje trend rasta zaposlenosti u maloprodaji, dok se proizvodni sektor bori sa stagnacijom. Ova situacija može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje, jer se oslanjanje na trgovinu umesto na proizvodnju može pokazati kao neodrživo rešenje u budućnosti.
Pored „Idee CG“ i „Voli trejda“, na listi najvećih poslodavaca nalaze se i druge kompanije koje se bave trgovinom i pružanjem usluga. Ove kompanije su ključne za zapošljavanje u zemlji, ali se postavlja pitanje šta će se desiti u trenutku kada se tržišni uslovi promene ili kada dođe do ekonomske krize.
S obzirom na to da su trgovinski lanci glavni poslodavci, stručnjaci upozoravaju na važnost diversifikacije ekonomije. Svaka ekonomija koja se previše oslanja na jedan sektor može postati ranjiva na promene u tržišnim uslovima. Zato je ključno podsticati razvoj proizvodnje i drugih sektora koji mogu doprineti stabilnosti i razvoju tržišta rada.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora je pokušavala da privuče investicije u sektor proizvodnje, ali su rezultati bili skromni. Mnoge proizvodne kompanije se suočavaju sa problemima kao što su visoki troškovi rada, nedostatak kvalifikovane radne snage i administrativne prepreke. Ovi izazovi otežavaju razvoj proizvodnog sektora i stvaranje novih radnih mesta.
S obzirom na trenutnu situaciju, očekuje se da će se u narednim godinama trgovinski lanci i dalje širiti, dok će se proizvodni sektor teško probijati. To može dovesti do sve većih razlika u zapošljavanju između sektora, što može uticati na socijalnu stabilnost i ekonomski razvoj.
Kao odgovor na ove izazove, vlada Crne Gore je najavila planove za unapređenje poslovne klime u zemlji, uključujući olakšavanje procedura za osnivanje firmi, smanjenje administrativnih prepreka i poboljšanje obrazovnog sistema kako bi se obezbedila kvalifikovana radna snaga. Međutim, uspeh ovih inicijativa zavisi od sposobnosti vlade da implementira promene i privuče investicije.
U zaključku, dok trgovinski lanci i državne kompanije nastavljaju da dominiraju tržištem rada u Crnoj Gori, potrebno je preispitati strategije zapošljavanja i razvoj proizvodnog sektora kako bi se osigurala dugoročna ekonomska stabilnost zemlje. Samo kroz diversifikaciju i podršku različitim sektorima Crna Gora može stvoriti otporniju ekonomiju koja će biti manje podložna promenama u globalnom tržištu.
