Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije je nedavno reagovao na saopštenje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), u kojem se navodi da je zaštitna struktura napuštene nuklearne elektrane Černobilj u Ukrajini izgubila svoje primarne bezbednosne funkcije. Ova situacija je rezultat štete koju je izazvao napad dronom 14. februara 2025. godine. IAEA je istakla da zaštitna struktura više ne može da obezbedi sprečavanje širenja radioaktivnog materijala, što predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov.
Direktorat je u svom saopštenju naglasio da trenutno nema povećanja nivoa radioaktivnosti na teritoriji Srbije, te su sve izmerene vrednosti u okviru prirodnih nivoa. Takođe su podsetili javnost da su blagovremeno obavešteni o događaju u Černobilju i da ni tada nije zabeleženo odstupanje od uobičajenih nivoa radioaktivnosti.
Jedan od glavnih izazova za bezbednost nuklearnih postrojenja u Ukrajini ostaje održavanje stabilnog eksternog napajanja električnom energijom, što je ključno za njihov siguran rad. Direktorat kontinuirano prati stanje i obaveštava javnost o svim relevantnim informacijama.
IAEA je nakon inspekcije zaštitne strukture potvrdila da je napad dronom izazvao ozbiljna oštećenja. U saopštenju je navedeno da je zaštitna struktura izgubila primarne zaštitne funkcije, uključujući zadržavanje radioaktivnog materijala, ali da na nosećoj konstrukciji i kontrolnim sistemima nema trajnih oštećenja. Direktor agencije, Rafael Grosi, izjavio je da su već sprovedene privremene popravke na krovu, ali da je neophodna sveobuhvatna obnova kako bi se obezbedila dugoročna nuklearna bezbednost.
Na osnovu istrage, IAEA je preporučila dalju obnovu i zaštitu strukture, kao i ažuriranje sistema za praćenje vlage i korozije. Napad dronom 14. februara je probio spoljni omotač zaštitne strukture i izazvao požar, a ukrajinske vlasti su optužile Rusiju za ovaj napad, što Moskva nije priznala.
Zaštitna struktura je postavljena 2019. godine oko reaktora broj četiri, koji je eksplodirao u nuklearnoj katastrofi 1986. godine, kako bi se sprečilo dalje isticanje radijacije u okolinu. Nakon napada, radijacija je ostala na normalnom i stabilnom nivou, a UN je potvrdio da nije bilo izveštaja o njenom curenju.
U svetlu ovih događaja, javnost se postavlja pitanje o trenutnoj situaciji sa nuklearnim postrojenjima u Ukrajini. Černobilj, koji je i dalje simbol nuklearne katastrofe, ponovo postaje žarišna tačka briga, dok se istovremeno suočavamo sa izazovima vezanim za energiju i bezbednost u regionu. U ovom trenutku, održavanje bezbednosti i stabilnosti u nuklearnim postrojenjima postaje ključno, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
Međunarodna zajednica mora biti oprezna i reagovati na vreme kako bi obezbedila da se slični incidenti ne ponove, a prioritet bi trebao biti obezbeđivanje sigurnosti i zaštite svih nuklearnih postrojenja. U tom smislu, jačanje saradnje među državama i međunarodnim organizacijama može biti od ključnog značaja za budućnost nuklearne bezbednosti.
Kako se situacija razvija, važno je da informacije budu transparentne i dostupne javnosti, kako bi se smanjila panika i osigurala informisanost građana o potencijalnim rizicima i merama koje se preduzimaju. Ova situacija u Černobilju ponovo otvara pitanja o bezbednosti nuklearne energije i njenoj ulozi u savremenom društvu, kao i o odgovornosti država u očuvanju bezbednosti svojih građana.
