Brazilska vlada je saopštila da i dalje 22% izvoza iz Brazila u Sjedinjene Američke Države podleguje carini od 40%. Ovo je posebno važno u svetlu nedavnih promena u carinskoj politici SAD, gde je američki predsednik Donald Tramp nedavno ukinuo carine na određene brazilske prehrambene proizvode, uključujući kafu, meso i voće. Ove carine su bile na snazi od avgusta i uticale su na značajan deo trgovinske razmene između dve zemlje.
Potpredsednik Vlade Brazila, Džeraldo Alkmin, obavestio je medije da je pre nego što je Vašington doneo odluku o smanjenju carina, 36% brazilskih proizvoda je bilo oporezovano carinom od 40% prilikom ulaska na američko tržište. Ova statistika ukazuje na značajan udio koji brazilski izvoz ima na američkom tržištu, ali i na izazove sa kojima se suočavaju brazilski izvoznici zbog visokih carinskih stopa.
U poslednjih nekoliko godina, trgovinski odnosi između Brazila i SAD su bili podložni brojnim promenama, a carinske politike su često bile predmet rasprava. Trampova administracija je u više navrata kritikovala trgovinske sporazume i carinske politike koje su prethodile njegovom mandatu, što je dovelo do preispitivanja odnosa između ove dve zemlje.
Uklanjanjem carina na prehrambene proizvode, Tramp je omogućio lakši pristup američkom tržištu za brazilske izvoznike, što može imati pozitivan efekat na ekonomiju Brazila. Ova odluka može doprineti povećanju izvoza, smanjenju cena za američke potrošače i jačanju trgovinskih veza između dve zemlje.
Brazilska ekonomija se već suočava sa izazovima, uključujući visoku inflaciju i nisku stopu rasta. Izvoz prehrambenih proizvoda predstavlja značajan deo brazilske ekonomije, a olakšavanje pristupa američkom tržištu može biti ključno za oporavak i rast. Prehrambena industrija u Brazilu je jedna od najvećih u svetu, sa značajnim kapacitetima za proizvodnju i izvoz.
S obzirom na to da Brazil proizvodi širok spektar prehrambenih proizvoda, uključujući kafu, soju, meso i voće, ukidanje carina može otvoriti vrata za nove mogućnosti i povećati konkurentnost brazilske industrije. Takođe, postoji i mogućnost da će se povećati potražnja za ovim proizvodima u SAD, što može dodatno stimulisati ekonomski rast u Brazilu.
Ipak, i dalje postoji zabrinutost zbog zavisnosti brazilske ekonomije od izvoza i potencijalnih rizika koji dolaze sa promenama u međunarodnim trgovinskim politikama. Trgovinski sporazumi i carinske politike su često predmet političkih odluka koje mogu da se promene, što čini planiranje i strategiju izvoznih kompanija izazovnim.
U svetlu ovih promena, brazilski izvoznici će morati da se prilagode novim uslovima i iskoriste prilike koje se pružaju. U isto vreme, vlada će morati da nastavi sa radom na poboljšanju domaće proizvodnje i konkurentnosti, kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i rast.
U zaključku, odluka američke administracije da ukine carine na brazilske prehrambene proizvode predstavlja značajan korak u pravcu jačanja trgovinskih odnosa između Brazila i SAD. Ova promena može imati pozitivne efekte na brazilski izvoz i ekonomiju, ali će isto tako zahtevati proaktivan pristup brazilske vlade i izvoznika kako bi se iskoristile nove prilike i prevazišli izazovi koji se javljaju u međunarodnoj trgovini.
